Cene hrane u Srbiji na evropskom nivou, a kvalitet?

BEOGRAD - Kvalitet hrane u Srbiji ne odgovara kvalitetu u Evropskoj uniji, ali su cene kao evropske, a u nekim slučajevima, kao što su meso i suhomesnati proizvodi, i više za 20 do 30 odsto, izjavili su Tanjugu predstavnici udruženja potrošača.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS), Vera Vida, rekla je da najpre treba praviti razliku u pogledu kvaliteta i bezbednosti hrane, jer je jedno bezbednost hrane, a drugo pitanje je da li je kvalitetna ili ne.

Što se tiče Srbije, kvalitet sigurno ne odgovara onom kvalitetu koji imaju građani EU, jer mi mnogo novca dajemo za hranu a nismo sigurni da je baš takvog kvaliteta koji je napisan u deklaraciji, rekla je Vida za Tanjugu.

"Takođe, potrošače u Srbiji, nažalost, zbog siromaštva i bede u kome se nalaze, opredeljuje cena prilikom kupovine pojedinih proizvoda, naročito suhomesnatih, tako da čak i na račun sopstvenog zdravlja ne vode računa, već kupuju ono što odgovara njihovom džepu", tvrdi Vida.

Ona je napomenula da udruženja za zaštitu potrošača nemaju sredstava da rade uporedna ispitivanja koja po zakonu mogu da rade, tako da mali broj kontrola koje vrše nadležne državne inspekcije, počev od veterinarske do poljoprivredne, predstavljaju samo reper da li je hrana kvalitetna i da li sadržaj odgovara deklaraciji.

Kada je reč o cenama, Vida je rekla da "kvalitet nije evropski, ali nažalost imamo evropske cene, od suhomesnatih do konditorskih proizvoda".

U regionu su, pak, kako navodi, cene prilično ujednačene, nema velikih odstupanja, a iza Srbije su po cenama hrane Albanija i Makedonija.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, Petar Bogosavljević, slaže se da cene hrane u Srbiji nisu u skladu sa kvalitetom, i dodaje da su "retko kada to i bile u potpunosti".

"Rezultati uporednog ispitivanja kvaliteta pokazali su da smo imali proizvode u visokoj zoni ekstra i odličnog kvaliteta koji su imali sasvim prihvatljive cene za potrošače, i obrnuto, imali smo proizvode koji su imali veoma visoku cenu, ali su eliminisani iz postupka senzornih analiza, jer su laboratorijskim ispitivanjima utvrđene određene neispravnosti, bilo mikrobiološke ili hemijske", rekao je Bogosavljević.

Najviše neispravnosti, prema njegovim rečima, bilo je kod usitnjenog i oblikovanog mesa, osvežavajućih bezalkoholnih pića, meda...

"Prisutna je pohlepa za profitom, i zbog toga mora da postoji intenzivno praćenje onog što se dešava na tržištu, pre svega da bi se obezbedila fer konkurencija kvalitetom, jer najveće štete mnogi proizvođači trpe upravo zbog nefer konkurencije", zaključio je Bogosavljević.