Na četvorostranom susretu o Ukrajini u Ženevi šefova diplomatije Rusije, Ukrajine, SAD i Evropske unije, usvojen je dokument o deeskalaciji u kojem je upućen poziv na neodložni početak širokog nacionalnog dijaloga.
Sve strane su pozvane da se uzdržavaju od svakog nasilja, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
Na konferenciji za novinare posle susreta, američki državni sekretar Džon Keri rekao je da sve strane treba da se odreknu nasilja, ekstremizma i izražavanja rasizma, a da ključnu ulogu u deeskalaciji konflikta u Ukrajini treba da igra specijalna posmatračka misija OEBS, koja već funkcioniše u toj zemlji.
Rusija podržava deeskalaciju napetosti na istoku Ukrajine, ali ukrajinske vlasti zadržavaju pravo da nastave specijalnu operaciju na istoku zemlje, ukoliko odredbe sporazuma u Ženevi ne budu ispunjene, izjavio je vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine Andrej Dešcica. "Mi smo se složili da uložimo zajedničke napore na otpočinjanju procesa deeskalacije na istoku Ukrajine", rekao je Deščica u Ženevi, preneo je Itar-Tas s.
Kako prenosi Asošijeted pres, Keri je rekao da su se diplomate saglasile o potezima koje treba preduzeti i ocenio da je rad bio dobar, ali da reči imaju malo značenja ukoliko ne budu praćene delom svih strana na smirivanju situacije.
Prema njegovim rečima, od Rusije se očekuje da pokaže da je ozbiljna u naporima za snižavanje tenzija.
"Ukoliko ne vidimo napredak (...) biće dodatnih sanckija, dodatnih troškova", rekao je Keri a prenosi AFP.
Lavrov je rekao da je dogovoreno da sve strane treba da se uzdržavaju od svake vrste nasilja.
Prema njegovim rečima, među potezima koje treba preduzeti su i razoružanje svih nelegalnih oružanih formacija i vraćanje svih administrativnih zgrada njihovim zakonskim vlasnicima.
"Biće potrebna i amnestija za sve demonstrante, izuzev onih koji su počinili teška krivična dela", rekao je ruski ministar inostranih poslova, naglašavajući da rešenja za Ukrajinu treba da budu prihvatljiva za sve Ukrajince.
Lavrov je rekao da se navedene mere odnose na sve regione Ukrajine bez izuzetka "i sva problematična pitanja bez izuzetka".
Prema njegovim rečima, učesnici ženevskog susreta priznali su da krizu treba da rešavaju sami Ukrajinci, zbog čega je upućen poziv na široki nacionalni dijalog.
"Pozivamo specijalnu monitoring-misiju OEBS da u skladu sa njenim mandatom, igra vodeću ulogu kako bi pružila pomoć samim Ukrajincima i vlastima u Kijevu u realizaciji mera za deeskalaciju stanja u Ukrajini", rekao je on, dodajući da će Rusija podržavati rad te misije na uspostavljanju dijaloga, kako bi se korak po korak "deblokirala situacija".
"Misija treba da radi pošteno i objektivno da uvažava ženevsku izjavu", dodao je on.
Lavrov je, takođe, rekao da je u usvojenim dokumentima naglašeno osiguranje dostojanstvene uloge ruskog jezika.
"Nismo upotrebljavali nikakve termine, oni mogu biti različiti. Može biti federacija, gde su prava subjekata sužena a može biti i unitarna država samo po nazivu, sa širokim pravima regiona", rekao je on.
"U Ukrajini postoji zakon o vojno-političkoj neutralnosti. Mi smo čvrsto saopštili tokom diskusija, da će promena tog statusa podriti sve napore za uspostavljanje konstruktivne saradnje o svim pitanjima, vezanim za prevladavanje aktuelne krize u Ukrajini", rekao je Lavrov a prenosi Itar-Tas s.
Prema njegovim rečima, neutralnost ne može biti samo vojna ili samo politička, već samo vojno-politička.
"Vojno-politička neutralnost u savremenom političkom i diplomatskom rečcniku znači neučešće u vojnim blokovima. NATO je vojno-politički blok. Postoje drugi savezi uz učešće pre svega SAD u drugim delovima sveta i činjenicu da je Ukrajina izabrala neutralnost i utvrdila ga zakonom, mislim, treba da uvažavaju svi", naglasio je Lavrov.
Šef švajcarske diplomatije i predsedavajući OEBS-a Didije Burkhart pozdravio je ishod današnjih razgovora u Ženevi.Burkhart je podvukao da je OEBS spreman da preuzme ključnu ulogu dodeljenu Specijalnoj posmatračkoj misiji u pomoći ukrajinskim vlastima i lokalnim zajednicama da hitno implementiraju različite mere predviđene u zajedničkoj Ženevskoj izjavi.Burkhart je ocenio da je ta izjava izraz poverenja u OEBS. "Budući da su OEBS-u dodeljena nova zaduženja i odgovornosti, računam na nastavak međunardone podrške u fondovima i ljudstvu za Specijalnu posmatračku misiju", naglasio je Burkhart.
"Skrenuli smo pažnju na neprihvatljive izjave, koje se čuju između ostalog u Briselu od generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena i njegovog prvog zamenika Aleksandra Veršboua, koji prečesto ne prestaju da govore da niko ne treba da primorava Ukrajinu da bude neutralna", kazao je on.
Prema rečima šefa ruske diplomatije, zapadnim kolegama i neposredno rukovodstvu NATO-a skrenuta je pažnja da budu svesni svoje odgovornosti kada instistiraju na toj temi "u periodu kada to može da sruši sve napore za rešavanje krize u Ukrajini i oko nje".
Lavrov je rekao da Rusija nema nameru da uvodi vojsku u Ukrajinu.
"Nemamo nikakvu želju da uvodimo vojsku u Ukrajinu, na teritoriju prijateljske države. Na teritoriju na kojoj živi bratski narod", rekao je on, dodajući da u Ukrajini nije bilo i nema ruskih vojnika, agenata ili diverzanata.
"Na Krimu su bili naši vojnici u mornaričkoj bazi Rusije koja se potpuno legalno nalazila na ukrajinskoj teritoriji. I ti vojnici su povisili borbenu gotovost kada su počeli narodni protesti, pokušaji Desnog sektora i drugih bandita da upadnu na Krim i pokrenu ponavljanje događaja sa Majdana (Trga nezavisnosti u Kijevu). Naši vojnici su u tom trenutku bili spremni da ne dopuste realizaciju takvih planova. Međutim, uspeli su da se izbore sami odredi samoodbrane", rekao je šef ruske diplomatije.
"Što se tiče Ukrajine, i predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio i govori o tome, tamo naših vojnika, nekih agenata, diverzanata, nije bilo i nema", kazao je ruski ministar.
Lavrov je, istovremeno, rekao da su ukrajinski vojnici mobilisani nelegalnom naredbom radi gušenja protesta.
"Što se tiče naših vojnika, oni se nalaze na svojoj teritoriji. Vaši, koji se sada mobilišu, čine to takođe na svojoj teritoriji. Jedina razlika je što naši vojnici ne napadaju sopstveni narod, a vaši su mobilisani na osnovu nelegalne naredbe, kako bi gušili masovne proteste", rekao je Lavrov odgovarajući na pitanje ukrajinskog novinara o navodnoj koncentraciji oružanih snaga na granici.
"Uveravam vas - nikakvih prekobrojnih pripadnika oružanih snaga na teritoriji Krima i drugih regiona Rusije, koji bi bili suprotni međunarodnim obavezama, neće biti", rekao je ruski ministar.
Podsećajući da je tokom priprema za susret Moskva predložila da na njemu budu predstavljene glavne ukrajinske političke opozicione snage, koje izražavaju sumnju u legitimnost ukrajinskih vlasti, Lavrov je rekao da je Rusija u Ženevi predstavila dokumente koje je usvojila Partija regiona, Luganski oblasni sovjet i Jugoistični pokret za federalizaciju Ukrajine.
"Iz organizacionih razloga nije se uspelo u pozivanju u Ženevu predstavnike opozicije, pre svega, sa juga i istoka Ukrajine, ali smo mi predstavili na ovom susretu dokumenta (...) koji se odnose, pre svega, na mere za deeskalaciju napetosti, nedopuštanje primene sile i pretnje silom i što je najvažnije - kako jugoistok vidi odredbe koje treba da budu u novom Ustavu. Pre svega to je decentralizacija, suštinsko proširenje ovlašćenja regiona u izborima zakonodavnih i izvršnih organa, upotreba ruskog jezika", rekao je ruski ministar.
Navodeći da SAD i EU izražavaju iskrenu zainteresovanost za rešenje ukrajinskog problema, Lavrov je rekao da su se strane u Ženevi dogovorile i da nastave sa susretima u različitim formatima.
Sastanak je trajao duže od sedam sati a učestvovali su Lavrov, Keri, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i vršilac dužnosti šefa ukrajinske diplomatije Andrej Deščica.
