ISTRAŽIVANJE Kako izgleda život van Beograda: Bez para, posla, škole i kulture
Manje šanse za zaposlenje, niže zarade, slaba kulturna ponuda i sužen izbor škola - neki su od problema s kojima se suočavaju oni koji žive van Beograda.
Komentara 0
Zato se u prestonicu i slila četvrtina Srbije, a san mnogih iz unutrašnjosti je karta u jednom pravcu. Do glavnog grada.
Svake godine u Beograd se doseli jedna varoš - između 16.000 i 25.000 ljudi. Sociolozi i ekonomisti kao razloge za tu migraciju navode neuporedivo bolji kvalitet života i mogućnosti koje pruža prestonica.
Milion građana Srbije živi u nerazvijenim opštinama, sa standardom nižim od 60 odsto republičkog proseka. Zato i ne čudi što je utisak da sve pare idu u glavni grad dominantan kod građana iz unutrašnjosti.
Ako se kao osnova za kvalitetan život uzmu zaposlenost, prosečna primanja, investicije i razvoj infrastrukture, zaključak je da se najbolje živi u Beogradu.
- Gradovi koji su nekada bili industrijski centri propali su kada su zatvorene fabrike koje su direktno ili indirektno zapošljavale veći deo lokalnog stanovništva - objašnjava sociolog Ratko Petrović.
Mogućnosti snabdevanja robom su manje u manjim sredinama, veliki šoping centri postoje samo u nekoliko većih gradova.
- Problem malih gradova je i to što oni nisu privlačni velikim trgovinskim lancima.
Troškovi života u Beogradu viši su od troškova u manjim mestima, pa se na kraju svodi na isto, na puko preživljavanje - kaže ekonomista Stipe Lovreta.
U unutrašnjosti ostaje ko mora, iz nje mnogi beže, a malo ko se vraća.
Slobodan Mladenović (41), Pirot
Nedostaju mi pozorište i koncerti
Snalazim se kao i većina građana - kaže Slobodan Mladenović, inženjer u Veterinarskoj klinici Pirot.
- Supruga radi, s dve plate uspevamo da pokrijemo obaveze - dodaje on.
Slobodan je pre 15 godina došao suprotnim smerom, iz Beograda u Pirot.
- Nedostaju mi pozorište i koncerti poznatih izvođača, koji uglavnom dolaze u prestonicu - priznaje Mladenović.
Darko Milošević (53), Čačak
Kultura svedena na minimum
Čačak je blizu Beograda, ali imam utisak da je sve dalje. Problem je taj što se ka Beogradu godinama odlazi u jednom smeru - priča Darko Milošević (53), muzičar i producent.
Čini mu se da su se oni koji ovde ostaju pomirili sa sudbinom.
- Kulturna ponuda svedena je na minimum. Pamtim kada su premijere s Festa dolazile ovde odmah nakon festivala - kaže Darko koji s mukom školuje dete u Beogradu.
Ivana Danilović (24), Ivanjica
Nema fakulteta i viših škola
Ivana Danilović (24) radi kao trgovac u marketu „Jež“. Kaže da Ivanjici najviše nedostaju kulturni sadržaji, kao i bogatija ponuda počev od butika, tržnih centara, fakulteta...
- U Ivanjici, Arilju i okolini nema fakulteta i viših škola. Sada su uveli neka izdvojena odeljenja, ali to je skromno. Dakle, kada završimo srednju školu, mi moramo iz Ivanjice zbog studija - veli Ivana.