Promene granica- najcrnji scenariji

"Naša politika mora biti odlučna, ali u svakom trenutku mora da ostavi otvorena vrata za bolje ponašnje druge strane", kazao je Sikorski u intervjuu poljskoj komercijalnoj televiziji TVN.

Ministar je naglasio da je upravo zbog toga što su u XX veku neki lideri opravdavali okupaciju time da navodno dolaze u pomoć svojim sunarodnicima, Evropa je posle Drugog svetskog rata razradila zakonske mehanizme kako da se brane manjine.

"U Evropi nema zemlje koja ne bi imala manjine. Evropski odgovor na probleme manjina je davanje velikih manjinskih prava. Tako da ljudi ne osećaju da su uskraćeni. Znamo da su promene granice pod izgovorom brige o manjinama put u najgore scenarije 20. stoleća", rekao je Sikorski.

Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo predložio je da Brisel odgovori na pisma koje je predsednik Rusije Vladimir Putin poslao evropskim liderima između ostalih i predsedniku Poljske Bronjislavu Komorovskom, rekao je Sikorski.

"Rusija bi kao prvo trebalo da prizna ukrajinsku vladu. Kao drugo, da se dogovori sa njom oko tržišne cene gasa i o tranzitu gasa preko Ukrajine za zemlje EU", naveo je Ssikorski šta će biti glavne teze zajedničkog odgovora na pisma Putina.

Sikorski je, međutim, dodao da tu dogovor zavisi više od Rusije i od toga šta Moskva želi.

"Dalje parčanje Ukrajine ili normalizovanje situacije i vraćanja ekonomskih koristi", kazao je Sikorski.

On je izrazio zabrinutost zbog najnovijih zbivanja na istoku Ukrajine.

"To što je Rusija ušla na Krim je veoma ozbiljna stvar i zbog toga što izgleda da se neće na tome završiti. Isti ljudi u neoznačenim uniformama koji su zavladali Krimom sada su na istoku Ukrajine i svakim danom čini se sve više da će ukrajinska vlada teško sa tim izaći na kraj", upozorio je Sikorski.

Šef poljske diplomatije izjavio je da ako Rusija nastavi tim putem da će Poljska insistirati ne samo na tome da NATO ispunjava svoju obavezu odbrane zemalja članica već pre svega hitno vojno jačanje Poljske.