Ako hoće novac - neka priznaju Krim

"Ako Ukrajina ispuni ove uslove, Rusija će biti u mogućnosti da ponudi dodatnu pomoć kad je reč o finansijama, ali i po pitanju gasa", izjavio je ruski ministar finansija Anton Siluanov u Vašingtonu, posle susreta sa nemačkim kolegom Volfgangom Šojbleom.

Smirivanje tenzija na istoku Ukrajine bi, kako je rekao, trebalo da bude sprovedeno na miran način, zasnovan na ukrajinskim zakonima, "bez diskriminacije stanovništva koje govori ruski jezik, bez žrtava i krvoprolića".

Kako je prenela "Raša tudej", Siluanov je naglasio neophodnost ustavnih reformi u Ukrajini, kao i održavanja legitimnih predsedničkih izbora i formiranja vlade s kojom, kako je kazao, "može da se pregovara".

Procenjuje se da ukrajinski dug za gas sada iznosi više od 2,2 milijarde dolara, a ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak je pisao liderima 18 evropskih država, uključujući Nemačku i Francusku, upozoravajući da je ukrajinski dug dostigao "kritičan nivo" i da bi mogao ugroziti tranzit gasa u Evropu. Putin je pozvao na hitnu saradnju, apelujući na zapadne partnere Rusije da preduzmu akciju.

Po rečima nemačke kancelarke Angele Merkel, postoje mnogi razlozi da se ova poruka ozbiljno razmotri i da Evropa jedinstveno na nju odgovori.

Pogoršanu ekonomsku situaciju u Ukrajini, kako primećuje RT, prati i eskalacija tenzija u zemlji, a ministar unutrašnjih poslova obećao je oštar odgovor na proteste na istoku zemlje u, kako je kazao, "separatističkim regionima" Donjecka, Luganjska i Harkova.

Istok i jug Ukrajine, navodi ruski RT, već nedeljama pokazuju nezadovoljstvo novom vladom u Kijevu, a tenzije su eskalirale u ponedeljak, kad su proruski demonstranti započeli zauzimanje vladinih zgrada u nekoliko gradova.

Najmasovniji protesti održani su u Donjecku, Luganjsku i Harkovu, a manji sukobi odigrali su se i u Odesi i Nikolajevu.

Ministar finansija Rusije osvrnuo se i na sankcije EU i SAD zbog ruskog navodnog mešanja u unutrašnja pitanja Ukrajine. Po njegovom mišljenju, uvođenje novih sankcija bilo bi "kontraproduktivno za sve strane".

U poslednjem talasu sankcija, na meti su se našli zvaničnici Krima, zbog organizacije referenduma 16. marta i pripajanja Rusiji.