Синдикат рудара много очекује од нове Владе

 Решити питање пензионисања рудара  

Драгиша Ситић има 45 и по година (бенефицираног) радног стажа (почео да ради са 15), али не може у пензију јер има “само” 48 година живота. – У борској Јами има још десетак сличних примера, а у другим српским рудницима такође, па ће се Синдикат рудара, према речима његовог председника Љубише Миљковића, заложити да се ово питање најзад разреши
РТБ, ЈАМА. – Ја сам рудар Драгиша Ситић. Рођен сам првог априла 1966. године, а почео сам да радим 31. марта 1981. (са 15 година) у руднику угља Боговина. И, ево, радим до данашњег дана. Шестог фебруара ове године напунио сам 45 година радног стажа, а првог априла 48 година живота. Међутим, радим и даље, али се надам да ће се мој Синдикат рудара Србије изборити за моја права. Време је да идем у пензију и да на моје место дође неко млађи, али да ради исто тако као што сам ја. А, мени посао никад није био тежак, поготово што сам задовољан платом од 115 до 120 хиљада динара, али, нисам задовољан порезом који је уведен на плате.
Овако нам је себе и свој проблем представио Драгиша Ситић, ВКВ рудар-ветеран, током недавне посете борској Јами. Доле је, раме уз раме са млађима, започео пробијање ходника којим треба да се споје два најнижа хоризонта у јами (17. и 19.) и омогући почетак откопавања рудног тела „Борска река“ које је будућност овдашњег подземног рударења. На Драгишин случај, а таквих примера у Јами има још десетак, указао нам је Љубиша Миљковић, главни пословођа у овом погону Рудника бакра Бор и председник Синдиката рудара Србије:
–Колега је старији од мене три месеца, а има радни стаж 45 година и шест месеци, па се питам по ком то закону, где и у којој књижици се пише радни стаж преко 40 година!? Да је балерина, да је политичар, да је пилот, он би досад отишао у пензију. Жао нам га је и нудили смо му неки посао ван Јаме, али њему је понос да са нама ради до последњег дана, све док му неко тамо из Београда не омогући да оде у пензију. За мене као човека то је понижење, за све у Србији срамота, јер његова „прича“ нам говори да ћемо сви ми морати да радимо три до пет шест година и више него што треба пре него што одемо у пензију.
Подсетимо да је према Закону о пензијском и инвалидском осигурању услов за одлазак мушкараца у пензију 65 година старости или четрдесет година радног стажа, уз старосну границу од 54 године и четири месеца. Али, показало се да за радна места рудара који имају највећи бенефицирани радни стаж (шест месеци на годину дана), овако формулисан закон, и границе које се стално померају, нису добро решење. Очигледно је да нове одредбе о повећању старосне границе нису на прави начин сагледале рударско занимање. Бенефиција на овај начин губи смисао, поготово што треба размишљати и о мотивисању младих да се определе за овај тежак позив.
А да је он такав довољно је описати само услове у којима смо затекли Ситића и његове колеге на скоро 700 метара дубине: Сав знојав и прашњав (јер буши се на суво), са шлемом и лампом на глави, са маском на лицу, бушилицом у руци, у великој буци, пробијао је нови ходник којим ће се дати нова шанса овдашњем подземном рударењу у наредним деценијама. И, све ово представља радне услове у руднику где нема опасности од отровних и експлозивних гасова какви су у рудницима угља за чије рударе такође важи исти закон!
На питање шта ће Синдикат предузети поводом овога када се буде формирала Влада, Миљковић нам је казао: – Због нашег поноса искористићемо сва правна средства, само чекамо да дође до формирања нове Владе од које се много очекује. То што се најављује – ми поздрављамо! Да ли ћемо да успемо – то ћемо да видимо. У супротном не жалимо да искористимо све оно што је дозвољено у демократији широм света да дођемо до наших права. Као што смо се изборили и за достојне личне дохотке у борској Јами. А, подсетићу и да РТБ Бор сваког месеца у буџет Републике Србије уплаћује, што на основу дажбина на плате, што на основу радног стажа и свега тога што је по Закону и по уставу – три милиона евра!