UN: Napredak u borbi protiv torture

Novak boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Srbiji, a danas je održao predavanje o prevenciji torture predstavnicima državnih organa i organizacija civilnog društva, na skupu u Palati Srbije.

On je pohvalio to što je Srbija ratifikovala Protokol o zaštiti od torture, kao i što je, u okviru institucije zaštitnika građana, ustanovljen Preventivni mehanizam za sprečavanje torture.

"To je dobra početna tačka", rekao je Novak, izrazivši zadovoljstvo što je uspostavljen i interni nadzor u srpskim zatvorima.

Predstavnik misije OEBS-a u Srbiji Livio Sarandrea je podsetio da je ova organizacija 2001. godine odlučila da finansira sprovođenje Programa unutrašnjeg i spoljnog nadzora u zatvorima naše zemlje.

On je naveo da je pokrajinski ombudsman u Vojvodini započeo unutrašnji nadzor pritvora i da je misija OEBS-a uložila sredstva za obuku osoblja koje vrši ovaj monitoring.

Sarandrea je naglasio da je OEBS posebno usredsređen upravo na sprečavanje torture tokom takozvanog administrativnog pritvora, kroz saradnju sa sudijama.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji "zamajac u pozitivnom pravcu, ali i neke negativne strane".

Izveštaj zaštitnika građana, kako je naveo, govori da je broj građana u pritvoru u porastu.

"Govori se o 10.000, a ministar pravde mi je rekao da će do kraja godine taj broj iznositi 12.000", kazao je Sarandrea.

U takvom okruženju mogu da se dogode torture i nečovečno postupanje, rekao je on i dodao da je zato OEBS odlučio da angažuje sredstva, posebno radi prevencije.

Sarandrea je, takođe, izneo mišljenje da mehanizam institucionalnog nadzora u zatvorima treba da bude pod kontrolom skupštinskog odbora i građanskog društva.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević izrazio je zadovoljstvo što je država prihvatila inicijativu ove nevladine organizacije i upriličila skup o prevenciji torture.

On je istakao da je "civilizacijski čudno da se praksa torture, odnosno iznuđivanja iskaza putem bola, dugo primenjuje".

Dimitrijević je podsetio da su države koje su se smatrale dobro organizovanim, od 18. veka razvijale svest o ljudskim pravima i ukidale torturu.

Početkom 19. veka, torturu je ukinuo ruski car Aleksandar, u Evropi je nestajala u 20. veku, ali se javila, u dotad neviđenom poretku i obliku, za vreme nacizma u Nemačkoj, fašizma u Italiji i diktature u bivšem Sovjetskom Savezu, podsetio je Dimitrijević.

Na našu sramotu, Ustav bivše SFRJ iz 1974. godine ništa ne govori o torturi, što je navedeno u jednom izveštaju Savezne skupštine iz 1978. godine, dodao je on.

Zato nije čudno da se u mentalitetu ljudi zadržala sklonost ka različitim oblicima kažnjavanja i ponižavajućeg postupanja i da nije dovoljno razvijena svest o tome da tortura nije dopuštena, zaključio je Dimitrijević.