Tekstilci: Siva zona šteti i državi

Prema procenama Svetske banke, udeo sive ekonomije u privredi Srbije i pre izbijanja krize bio je dva puta veći od svetskog proseka. U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća kažu da se na domaćem tržištu bez ikakve kontrole okrene oko 10 milijardi evra, zbog čega država godišnje gubi oko četiri milijarde evra.

Na buvljacima se odvija veliki deo sive ekonomije. Na veliko se prodaje u kutijama i kesama, a na malo se sve završava uz pomoć digitrona. Fiskalna kasa i račun ne postoje.

Zbog statusa koji kineska roba pri uvozu ima, domaća tekstilna industrija sve teže opstaje.

Tekstilci iz Kragujevca traže od države da ih zaštiti od nelojalne konkurencije.

Mnogi građani, međutim, imaju jednostavnu računicu - kupuju tamo gde je jeftinije.

Domaći tekstilci tvrde da je čak 70 odsto tekstilne proizvodnje u takozvanoj “sivoj zoni” i da država zbog toga gubi 700 miliona evra godišnje. Milan Knežević iz Unije malih i srednjih preduzeća kao dobar primer zemlje koja uspešno rešava problem crnog tržišta navodi Hrvatsku.

“Posle postupka carinjenja, špediteri prate robu do odredišta gde će biti istovarena, uzmu adresu i uzmu ime odgovornog lica i njegov broj i svakih sedam dana odlaze da vide šta je bilo sa robom na stanju. Ako fali jedan jedini artikl koji knjigovodstveno nije razdužen, zabranjuju rad takvim firmama”, kaže Knežević.

Crno tržište i kineska roba, međutim, nisu podjednako loše uticali na poslovanje svih proizvođača tekstila.

Takvih problema “Trikotaža Ivković” nema, jer izvozi na strano tržište.

“Samo 15 posto prometa ostvarujemo u Srbiji, 85 posto u inostranstvu. Ima malo problema, ali onaj deo tržišta koji targetiramo čini se da nije dotaknut krizom. Čak su narudžbine za ovu godinu povećane”, navodi Miloš Ivković iz "Trikotaže Ivković".

Vlada Srbije je u međuvremenu već formirala radnu grupu koja bi, u saradnji sa Unijom poslodavaca, trebalo da pronađe rešenja za vraćanje sivog tržišta u legalne tokove.

Tekstilci predlažu da se uvede obavezna fiskalizacija bez izuzetaka i kontrola kineske robe posle carinjenja.