70 godina od Drugog svetskog rata

Posle polaganja zajedničkog venca, svako od premijera zapalio je sveću za svoju zemlju. Za žrtve rata iz Srbije sveću je upalio premijer Mirko Cvetković. U zoru na današnji dan pre sedam decenija, vojnici nemačkog Vermahta bez objave rata, prešli su u Poljsku duž cele granice.

Nemački brod Šelzvig-Holštajn ispalio je prvu salvu na poljski garnizon na poluostrvu Vesterplate kod Gdanjska.

Posle polaganja venca, nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da njena zemlja ne može da izbriše ratne patnje.

"Nemačka ne može izbrisati sve strahote rata i patnju miliona ljudi, ali svakako može i mora da prihvati odgovornost za taj rat. To je naša obaveza. U tom duhu i Evropa se danas menja u kontinent mira i bezbednosti", rekla je ona.

Polažući vence na spomenik braniocima u 4 sata i 40 minuta kada je napad počeo, poljski predsednik Leh Kačinjski rekao je da Poljska ne poznaje pojam mira po svaku cenu.

"Vesterplate je simbol herojskog otpora slabijeg jačem. Oko 200 poljskih vojnika branilo je poluostrvo pred nadmoćnom silom", kazao je on.

Poljski predsednik nije propustio priliku da pomene da je tog dana Poljskoj zabijen nož u leđa, podsećajući da je Crvena armija 17. septembra 1939. ušla u istočne delove Poljske.

Kačinjski je masakr hiljada posljkih vojnih zarobljenika u Katinjskoj šumi uporedio sa holokaustom.

Posle poljskog dela ceremonije, na poluostrvu Vesterpalte okupili su se evropski zvaničnici i delegacija 31 zemlje.

Među visokim zvanicama su i ruski premijer Vladimir Putin, francuski premijer Fransoa Fijon i šef britanske diplomatije Dejvid Milibend.

Srbiju je na komemorativnoj ceremoniji predstavljao premijer Mirko Cvetković.

On je izjavio da Srbija svojim prisustvom iskazuje privrženost miroljubivoj politici.

"U isto vreme, naše prisustvo treba da pruži i neku vrstu poruke da smo na osnovu istorijskih iskustava naučili da ovakve stvari više nikada ne treba da se ponove”, poručio je premijer Srbije.

“Istovremeno, prisustvo ovako velikog broja zvaničnika jeste dobra i ohrabrujuća poruka da o svemu može da se razgovara i nađe zajednički jezik, a sve u cilju jačanja stabilnosti i mira u svetu", naveo je on.

Napad na Poljsku 1. septmebra 1939. godine označio je početak sukoba koji je za šest godina odneo više od 50 miliona ljudskih života širom sveta.

Samo u Poljskoj tokom rata poginulo je šest miliona ljudi, od kojih polovina Jevreja.

Poljska je nacistima poslužila i kao glavna baza za otvaranje koncentracionih logora smrti poput Aušvica, Majdaneka i Sobibora, sa namerom da potpuno unište evropski Jevreji.

Merkelova: Proterivanje Nemaca nepravda

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, povodom 70. godišnjice početka Drugog svetskog rata, nazvala "nepravdom" proterivanje Nemaca iz Poljske posle poraza nacista, ali je insistirala na odgovornosti svoje zemlje za izbijanje rata i naglasila da Nemačka nikada neće pokušati da izbegne njegove "razloge i posledice".

"Proterivanje više od 12 miliona ljudi s teritorija bivše Nemačke danas je u Poljskoj očigledno nepravda, i to treba reći", izjavila je Angela Merkel za nemačku državnu televiziju ARD.

Ona je ipak insistirala na odgovornosti svoje zemlje za izbijanje rata.

"Nemačka je napala Poljsku. Nemačka je izazvala Drugi svetski rat. Mi smo prouzrokovali neizmerne patnje u svetu. Šezdeset miliona mrtvih", navela je Merkelova u intervjuu objavljenom pre njenog odlaska u Gdanjsk.

"Dominantan pogled pobednika"

Istoričar Momčilo Pavlović smatra da su uzroci izbijanja Drugog svetskog rata višeslojni, da su to pre svega nerešena politička i nacionalna pitanja proistekla iz Prvog svetskog rata, državni egoizam i agresivni nastupi u rešavanju tadašnjih međunarodnih odnosa.

Pavlović kaže za B92 da su mnoge kontroverze iz tog istorijskog perioda prisutne i danas.

"I dalje je dominantan taj pogled pobednika i manje-više 'vesternizovan' pogled na istoriju, tako da nije slučajno što sada i u ruskim medijima i sam ruski predsednik i naučna i druga javnost govore o toj ulozi Crvene armije", kaže Pavlović.

"Znate, uglavnom se govori da je to sukob dve totalitarne ideologije, sa jedne strane fašizma, odnosno nacizma i sa druge strane komunizma. U novije vreme, istoričari i istraživači, dakle i oni koji promišljaju istoriju bez rekonstrukcije, će reći da nije ta priča tako jednostavna", rekao je Pavlović.