Možemo li živeti na made in Serbia?

Da li je danas moguće opremiti domaćinstvo domaćim proizvodima i da li bismo u tom slučaju bili bogatije društvo?

Ko odluči da kupuje srpske proizvode, može da se obuče od glave do pete. Stan da opremi nameštajem - od hoklice i police do američkog plakara. Imao bi i na čemu da kuva. Ali pitanje je - gde hranu da čuva? Frižideri se u Srbiji samo sklapaju.

Domaća mašina za veš je dostupna, ali odeću ne bi imao čime da opegla. A za čišćenje izbor je domaća metla.

Usisivač "Sloboda Čačak" može da se nađe samo ako je zaboravljen u magacinu. Klima-uređaj istog proizvođača proizvodio se do početka 21. veka, a sada je prava retkost. Kompjuter, mobilni telefon, tablet ili televizor sa oznakom "proizvedeno u Srbiji", ne postoje. Imamo li kapacitete i da li treba sve da proizvodimo?

Saša Veljković sa Ekonomskog fakulteta kaže da treba da proizvodimo ono za šta imamo konkurentsku prednost, svoje sirovine, znanje, gde možemo i da izvezemo te proizvode ili usluge.

"To je suština, pronaći takve proizvode, a one druge možemo i da uvozimo", ističe Veljković. A uvozimo i ideje ili ih bar pozajmljujemo. Tako je ova priča nastala po ugledu na dokumentarac francuskog novinara koji je 10 meseci živeo isključivo sa onim što je proizvedeno u Francuskoj. Inspirisala ga je izjava ministra privrede da ekonomiju podstiče kupovina domaćih proizvoda. Iako je Francuska ekonomska sila, iz stana je morao da izbaci skoro sav nameštaj, televizor i frižider.

Da li bi okretanje samo domaćim proizvodima pomoglo srpskoj privredi?

"Sigurno da bi pomoglo da u sektorima gde i dalje imamo industriju i usluge koje su na nekom zadovoljavajućem nivou - ljudi to kupuju, da više svoj novac troše unutar Srbije", kaže Veljković.

Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta kaže da bi u tom smislu Srbija mogla ubuduće da se fokusira na poljoprivredni i agrarni sektor u celini, prehrambeno prerađivački sektor, obnovljive izvore energije, kao i na ponudu turističkih sadržaja.

Akcije "Kupujmo domaće", na tržištu Evropske unije su zabranjene. Hrvatska je zadržala promocije sopstvenih proizvoda, ali finansira ih privredna komora, kao i u mnogim drugim zemljama, gde na potrošače apeluju nevladine organizacije.

U Srbiji se za domaću robu uglavnom odlučuju stariji, penzioneri ili nezaposleni. Mladi radije biraju strane brendove. Šanse da se to promeni nisu velike. Možda samo promenom stava da radna mesta čuvamo i odabirom proizvoda. Oni često nisu idealni, ali ako ih ne kupujemo, sigurno neće biti bolji.