Krimska Deklaracija pominje i Kosovo, Ambasada: Stav Rusije o Kosovu se ne menja

U deklaraciji se kaže da su parlament Krima i gradski savet Sevastopolja doneli tu odluku "polazeći od odredbi Povelje UN i čitavog niza međunarodnih dokumenata koji garantuju pravo naroda na samoopredeljenje, a takođe uzimajući u obzir da je Međunarodni sud UN 22. jula 2010. u vezi sa Kosovom potvrdio činjenicu da jednostrano proglašenje nezavisnosti dela države ne krši bilo koje norme međunarodnog prava", prenela je RIA Novosti.

Stav Rusije o pitanju Kosova ostaje isti, i kao i do sada oslanja se na rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, saopštila je danas Ambasada Rusije u Beogradu.

"Stav Rusije o pitanju Kosova ostaje isti i oslanja se na međunarodno-pravni osnov regulisanja kosovskog pitanja, pre svega na rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a 1244. Rezolucija u potpunosti ostaje na snazi", navodi se u komentaru ruske ambasade.

Što se tiče situacije u vezi sa Krimom, "radi se o slikovitom primeru korišćenja dvostrukih aršina od strane pojedinih zapadnih partnera" Rusije, dodaje se u ovom komentaru Ambasade Rusije u Beogradu.

Krimski parlament proglasio je danas nezavisnost tog poluostrva od Ukrajine, uoči referenduma u nedelju o pripajanju te teritorije Rusiji.

Referendum o statusu Krima biće održan 16. marta.

Parlamentarci Autonomne Republike Krim usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti Krima koja je potrebna za pravnu proceduru kao deo ulaska te teritorije u sastav Rusije i od značaja je za prestojeći referendum, javila je ranije danas ukrajinska novinska agencija Interfaks.

"Veoma važan dokument - Deklaracija o nezavisnosti - usvojen je tokom sednice. Ovaj dokument je potreban za sudske postupke, kao deo pristupa Krima Rusiji, kao i za referendum o Krimu", rekao je portparol zakonodavnog tela Krima, preneo je Radio Glas Rusije.

U donjem domu ruskog parlamenta - Dumi, tokom dana poslanici će raspravljati o predlogu zakona kojim bi bilo omogućeno da se ukrajinski autonomni region Krim pridruži Rusiji, izjavio je poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije Vjačeslav Nikonov.

On je rekao da će se o tom predlogu zakona raspravljati i verovatno predlagati amandmani do 17. marta, a o njemu će se glasati 21. marta, preneo je "Glas Rusije".

Predlog zakona sadrži opis procedure pridruživanja subjekata Ruskoj Federaciji.

Stranka levog centra, Pravedna Rusija, predlaže da se novi subjekti primaju u sastav države na osnovu rezultata referenduma koji bi bio održan u tom regionu, u slučaju da na tom području nema funkcionalne suverene vlasti, kao i u slučaju da ne bude postignut dogovor na međunarodnom nivou.

U Ukrajini je 22. februara došlo do smene vlasti kada je Vrhovna rada uklonila predsednika Viktora Janukoviča, promenila ustav i za vršioca dužnosti šefa države postavila predsednika parlamenta Aleksandra Turčinova, a takođe raspisala izbore za 25. maj.

Rada je 27. februara izabrala i prelaznu vladu na čelu sa premijerom Arsenijem Jacenjukom.

Moskva smatra da je legitimnost odluka Vrhovne rade sumnjiva, a isti stav zastupa i Krim.