Grupa naoružanih ljudi, za koje izveštač agencije Rojters pretpostavlja da su Rusi, zaletela se kamionom u ukrajinsku bazu protivraketne odbrane u Sevastopolju i zauzela je bez ijednog ispaljenog metka, javio je taj novinar sa lica mjesta.
Lokalni mediji su izvestili da je kamion probio ogradu pomenute baze i da su naoružani ljudi nagrnuli unutra, ali novinar Rojtersa nije video nikakve znakove oštećenja ograde. Zvaničnik ukrajinske vojske Vladislav Seleznjov je u izjavi datoj putem telefona rekao da su naoružani napadači zauzeli bazu bez ijednog ispaljenog metka i da u toj akciji niko nije povređen.
Drugi ukrajinski zvaničnik je novinaru britanske agencije rekao da on ima ulogu pregovarača između ukrajinske vojske i naoružanih ljudi unutar baze. Kako je javio Bi-bi-si, u trenutku upada naoružanih ljudi u bazu, u njoj se nalazilo oko 100 vojnika.
Rusija ne prihvata pretnje sankcijama i ukoliko se to dogodi odgovoriće adekvatno. Na Krimu se nalazi trenutno 30.000 ruskih vojnika, tvrde ukrajinski graničari. Gradsko vijeće Sevastopolja gde je smeštena ruska Crnomorska flota, izglasalo je odluku o pridruživanju Rusiji i prekidanju svih veza sa Ukrajinom. U Moskvi miting podrške. EU traži istragu o snajperistima. Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putina nisu uspeli tokom telefonskog razgovora da usaglase stavove o situaciji u Ukrajini.
U saopštenju koje je postavilo na svoj web site, gradsko vijeće navodi da je donijelo odluku da se “poveže sa Ruskom federacijom, kao subjekat Ruske Federacije”, preneo je AFP.
Veće Sevastopolja je, takođe, saopštilo da u potpunosti podržava odluku parlamenta Krima da održi lokalni referendum 16. marta na kome će se oko dva miliona građana te autonomne oblasti izjašnjavati o ujedinjenju sa Rusijom.
Novo ukrajinsko rukovodstvo odbacilo je odluku krimskih poslanika kao nelegitimnu.
Evropska unija suspendovala je pregovore o viznoj liberalizaciji i o sklapanju ekonomskih sporazuma sa Rusijom i pozvala je da povuče oružane snage iz Ukrajine i pristupi dijalogu sa Kijevom.
Ukoliko Rusija bude ignorisala zahteve EU uslediće mnogo ozbiljnije mere, suočiće se sa trostepenim sankcijama i ozbiljnim posledicama u bilateralnim odnosima sa EU, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej na konferenciji za novinare posle današnjeg vanrednog samita.
Rompej je ukrajinsku krizu okarakterisao “”možda najvećom pretnjom na našem kontinentu, još od ratova na Balkanu” devedesetih godina prošlog veka, a najavljeni referendum lokalnih vlasti na Krimu o pripajanju Rusiji je opisao kao “suprotan ukrajinskom ustavu i stoga nelegalan”.
U zajedničkom saopštenju koje je Rompej pročitao navodi se da, EU od Moskve traži da povuče trupe u baze i pristupi dijalogu sa Kijevom u okviru kontakt grupe u koju je EU spremna da se uključi.
U telefonskom razgovoru predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Baraka Obame zaključeno je da su njihovi stavovi o Ukrajini znatno drugačiji, ali da dve zemlje ne bi trebalo da žrtvuju odnose zbog neslaganja oko jednog, iako veoma važnog, međunarodnog problema.
U saopštenju koje je Kremlj danas objavio, Putin je juče rekao Obami da su novi lideri Ukrajine, koji su došli na vlast u neustavnom puču, nametnuli “apsolutno nezakonite odluke regionima na istoku, jugoistoku zemlje i na Krimu”.
Parlament Krima je juče glasao za pripajanje tog crnomorskog poluostrva Rusiji, a referendum o tome biće održan 16. marta. Prozapadni lideri su rekli da će to biti kršenje međunarodnog prava.
“Rusija ne može ingorisati pozive u pomoć po ovom pitanju i postupa u skladu sa tim, uz apsolutno poštovanje međunarodnog prava”, rekao je Putin, preneo je Rojters.
“On je istakao ogroman značaj rusko-američkih odnosa u garantovanju stabilnosti i bezbednosti u svetu. Ove odnose ne bi trebalo žrtvovati zbog pojedinačnih, mada izuzetno važnih neslaganja oko međunarodnih problema”, navedeno je u saopštenju Kremlja.
Putin je oštro branio postupke Rusije u Ukrajini, zemlji koju naziva “bratskom”, rekavši da Moskva ne stoji iza zauzimanja Krima gde je stacionirana ruska Crnomorska flota.
On je demantovao optužbe Zapada da su njegove snage zauzele zgrade državne administracije na tom poluostrvu, tvrdeći da su naoružane osobe pripadnici lokalnih jedinica za samoodbranu.
Putin je istakao da Rusija želi da sarađuje sa zapadnim silama, ali da svako rešenje krize mora biti zasnovano na sporazumu koji je, uz posredovanje EU, 21. februara potpisao svrgnuti predsedednik Viktor Janukovič koji je, prema Putinovim rečima, legitimni predsednik Ukrajine, navodi Rojters.
Ruski predsednik je kazao da se složio sa Obamom da ministar spoljnjih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri treba da nastave “intenzivne kontakte” po pitanju Ukrajine.
Obama je pozvao Putina da prihvati uslove mogućeg diplomatskog rešenja za krizu u Ukrajini.
Obama je rekao Putinu da ulazak Rusije u Ukrajinu predstavlja kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta te države, saopštila je Bijela kuća, a prenio Rojters.
(tanjug)
