Apstinencija umesto belih listića

Penzionisana profesorka Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić, koja je bila jedan od najeksponiranijih zagovornika "belih listića", ovog puta će izaći na izbore, a takvu odluku obrazlaže potrebom da se glasa za opstanak opozicije, iako je, kako navodi, na opozicionoj sceni ponuda danas siromašna.

Nekadašnji portparol Demokratske stranke Jelena Trivan, danas angažovana u nevladinom sektoru, navodi da je na prošlim izborima poziv na glasanje belim listićima bio predstavljen kao poziv na građanski otpor, navodno zbog nedostatka političke ponude, da bi se posle ispostavilo da su beli listići politički pokret usmeren protiv DS.

"Ako ste jednom pozvali građane da ne glasaju ni za koga, pitanje je šta se to promenilo da danas pozivate da se izađe na izbore, s obzirom da su svi akteri na političkj sceni ostali isti. Na koji način vidite sopstvenu odgovornost, jer današnju situaciju vidite kao lošu a vi ste doprineli tome da je takva kakva jeste", rekla je Trivan.

Odgovornost intelektualaca

On smatra da intelektualna elita, koja je pozivima na bele listiće na prošlim izborima uticala na političku stvarnost u Srbiji, mora snositi odgovornost za takve postupke, onako kako je snose i političari. 

Ipak, to što je pokret "belih listića" ostao bez najglasnijih promotera, kakvi su bili Turajlić, Vesna Pešić i Vesna Rakić-Vodinelić, ne znači, prema mišljenju političara i poznavalaca političkih prilika, da neće biti apstinencije ili većeg broja nevažećih listića. 

Predsednik Transparentnosti Srbije Vladimir Goati smatra da su beli listići i visoka apstinencija na prošlim izborima bili posledica nezadovoljstva u biračkom telu i da su samo u maloj meri bili indukovani pozivima nekih javnih ličnosti da se na taj način iskaže političko nezadovoljstvo, procenjujući da su upravo beli listići odlučili pobednika prošlih izbora.

"Taj potencijal je postojao, a samo ga je aktiviralo nekoliko u javnosti uvaženih osoba, i mislim da taj potencijal nezadovoljstva i dalje postoji i da će se na predstojećim izborima iskazati malim izlaskom i većim brojem nevažećih listića od prosečnog", izjavio je Goati Tanjugu. 

Glasanje za najmanje loše

On, međutim, ističe da, iako razume nezadovoljstvo građana kao motiv za neizlazak na izbore, demokratski osvešćen birač, ukoliko nema svoje favorite, treba da glasa za opciju koju smatra najmanje lošom.

"Belim listićem dobija onaj protiv koga se izjašnjavate, odnosno oni koji bi možda i izgubili izbore. To nije demokratski dobra stvar. Demokratski je, koliko god to zvučalo banalno, glasati za najmanje loše", rekao je Goati. 

S tim mišljenjem se slaže i nekadašnji predsednik DS a sada pokretač Nove demokratske stranke Boris Tadić koji navodi da su "beli listići" glas za najbolje plasiranu političku stranku na izborima.

U tom smislu, dodaje, oni koji su na prošlim izborima bili promoteri bojkota zapravo su obmanuli građane, jer u demokratiji, tvrdi, nema neglasanja. 

Nije bilo organizacije

I dok političari sasvim opravdano strahuju od belih listića, oni koji se bave matematičkom stranom političke analitike, ne dele već uvreženo mišljenje da je veći broj nevažećih listića i apstinenata na prošlim parlamentarnim i predsedničkim izborima bio posledica organizovane kampanje i svesnog revolta građana. 

Programski direktor CESID-a Ðorđe Vuković podseća da je na prošlim parlamentarnim izborima bilo oko četiri odsto nevažećih listića, a prosečno ih bude jedan i po do dva i po odsto. 

Vuković razliku u procentima objašnjava, ne nužno svesnim revoltom birača, već i činjenicom da su protekli izbori bili komplikovani, odnosno da su građani zaokruživali od tri do šest listića. 

"Imajući u vidu nivo obrazovanja i pismenosti ljudi u Srbiji, ne čudi me da je i zbog toga bilo više nevažećih listića", rekao je Vuković, koji dodaje da je nemoguće predvideti koliko će građana apstinirati ili koliko će nevažećih listića biti na predstojećim izborima. 

Kako je objasnio, na oko pet i po miliona registrovanih birača u Srbiji postoji između 10 i 15 odsto apolitičnih građana koji nikada ne glasaju. 

"Dakle, stvarno biračko telo je od četiri i po do pet miliona, a ko će od njih da apstinira ne može se izračunati, jer među njima nemamo stalne apstinente, već ljude koje je moguće motivisati izbornom kampanjom", rekao je Vuković, navodeći da je u toj kategoriji obično oko milion onih koji iz nekog razloga ne izađu na izbore.