NALED: Svaka druga firma mogla bi da zaposli nove radnike

Iz zakona bi trebalo izbaciti procedure koje opterećuju privredu, a ne utiču na zaštitu prava radnika, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

Iz podataka dobijenih na uzorku od 250 poslodavaca može se videti da je 19 odsto ispitanika potvrdilo da bi sigurno angažovali nove radnike, a još 27 odsto odgovorilo je da bi to moglo da se dogodi i kod njih.

Poslodavaca koji su sigurni da ih novi zakon ne bi podstakao na otvaranje novih radnih mesta je osam odsto. Tu je i 32 odsto onih koji verovatno ne bi dodatno zapošljavali.

Kada je reč o zapošljavanju na određeno, 51 odsto poslodavaca tvrdi da ne koriste tu opciju. Ostali u većini slučajeva to čine zbog provere znanja radnika (59 odsto) i sezonskih poslova (26 odsto).

Samo devet odsto navodi da to čini zbog lakše procedure otpuštanja.

Ispitanici koji su imali problem pri otpuštanju stalno zaposlenih radnika, jer su ih sud i inspekcija vraćali na posao (iako poslodavac smatra da su opravdano dobili otkaz), u tri četvrtine slučajeva za to krive loša zakonska rešenja, a preostali tvrde da su loše radili inspekcija i sud.

Novim zakonom o radu trebalo bi pre svega promeniti način obračuna otpremnina kako bi se isplaćivale samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca.

Neophodno je, takođe, ograničiti prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, ukinuti obavezu poslodavcima da na istim radnim mestima moraju da isplaćuju istu zaradu, jer to destimulativno utiče na zaposlene.

Trebalo bi izbeći dvojako tumačenje odredbe o uvećanju zarade po osnovu noćnog i smenskog rada, promeniti kriterijume za obračun minimalne zarade, produžiti trajanje ugovora na određeno vreme, uvesti disciplinske mere i drugo.

Predsednik Saveta za pravne reforme NALED-a i menadžer korporativnih poslova u kompaniji "Coca-Cola HBC", Miloš Blagojević, kaže da je u novom zakonu o radu potrebno izmeniti administrativne procedure koje opterećuju privredu, a ne utiču na zaštitu prava zaposlenih.

- Primera radi, većim kompanijama puno bi značilo da se u zakonu izmeni koncept Pravilnika o sistematizaciji poslova. Taj dokument mora da sadrži podatke o svim organizacionim jedinicama, broju radnika u njima i vrsti radnih mesta - rekao je on.

Zbog čestih promena opreme, alata, proizvodnih linija i IT opreme, neophodne su obuke i novi ljudi, a samim tim neophodno je i često menjati pravilnik, navodi Blagojević i dodaje da bi trebalo propisati usklađivanje pravilnika na šest meseci, a da se izostavi obaveza navođenja broja radnika.

Primer nepotrebne procedure je i obaveza da se Ugovor o radu overava pečatom, što je praksa koju su napustile ne samo članice Evropske unije već i zemlje regiona. Umesto toga bilo bi dovoljno da se ugovor overava kod notara.

Takođe, ugovor o radu birokratski je opterećen zahtevom da mora da sadrži elemente na osnovu kojih se vrednuju rezultati rada zaposlenog, saopštio je NALED.