Euforija u Beloj kući jer dolazi francuski predsednik posle 20 godina

DOLAZAK francuskog predsednika u prvu državnu posetu Americi posle gotovo dve decenije, u slučaju Fransoa Olanda dobio je neočekivani obrt. Pokušaji Bele kuće i Jelisejske palate da istaknu značaj posete kao izraz bliskosti Vašingtona i Pariza završavaju se u medijima isticanjem da predsednik u Belu kuću, koja je pozivnicu uputila i njegovoj doskorašnjoj partnerki Valeri Trirvajler, u utorak dolazi sam.

Bela kuća se ne osvrće na ljubavni trougao 59-godišnjeg predsednika Francuske koji je vodio haotičnom raskidu sa njegovom dugogodišnjom partnerkom. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Kejtlin Hajden podseća da su državne posete i večere „rezervisane za najvažnije veze SAD širom sveta“ i da je „samo nekoliko američkih partnerstava starije i značajnije od onog između SAD i Francuske“.

Kako god bilo, ostaje da su ovakve svečane večere jedan od najstarijih oblika diplomatije. Duga tradicija državnih večera, od prve koju je 1874. godine priredio Julisiz Grant za tadašnjeg monarha Havaja, govori o izboru gosta kao o važnoj spoljnopolitičkoj poruci. Ali, i o mnogim pratećim pikanterijama.

Nekadašnji glumac i jedan od najpopularnijih američkih predsednika, Ronald Regan, za dva mandata je, u najboljem holivudskom maniru, organizovao čak 35 ovakvih večera. Predsednik Obama ih je imao sedam puta manje, ali holivudski elementi nisu izostali. Rekordan broj gostiju, 362, zabeležen je na večeri za britanskog premijera Dejvida Kamerona na kojoj su prisustvovali i glumac Džordž Kluni i milijarder Voren Bafet.

Obaminu prvu državnu večeru 2009. godine za visokog gosta iz Indije obeležio je par nezvanih gostiju, TV zvezde Tarik i Mišel Salahi, koji su se slikali s predsednikom i prvom damom. Šef protokola je podneo ostavku mesec dana kasnije.

Državna večera u čast Kine krizne 2011. godine upamćena je po raskoši, vinu od 399 dolara po boci, i činjenici da predsednik Hu Đintao nije poveo suprugu Liju Jongćin. Najzad, jedina Obamina državna večera planirana za 2013. je otkazana, jer je predsednik Brazila Dilma Rusef odbila da se pojavi kod Obame, besna zbog otkrića da su je Amerikanci prisluškivali.

Meri Mel Frenč, nekadašnji šef protokola predsednika Bila Klintona u knjizi „Američki protokol“ podseća da je državna večera krunski trenutak formalnih poseta svetskih lidera, sa nekoliko stotina gostiju, dovoljno srećnih da dobiju pozivnicu pažljivo ispisanu rukom glavnog kaligrafa Bele kuće.

Počasna garda raspoređena je u Beloj kući, dok predsednik i prva dama dočekuju goste na severnom ulazu zdanja u Pensilvanija aveniji. Posle kratkog zadržavanja, kako bi novinari na stepeništu ovekovečili ovaj trenutak, američki „prvi par“ prati goste do Žute ovalne sobe gde ih, uz kanapee, koktele, vino i šampanjac, očekuje upoznavanje sa gostima neformalnog prijema - ambasadorima, diplomatama, članovima Kongresa, predsedničkog kabineta, biznismenima i ponekom holivudskom zvezdom.

Predsednici su dužni da održe govore u čast dobrih diplomatskih odnosa dve zemlje, pre nego što se prepuste ćaskanju uz finu hranu, za svetlošću sveća obasjanim stolovima, uz diskretno muziciranje orkestra marinaca.

Veče se završava u Istočnoj sobi, uz američkog pijanistu, pevača ili bend, što se katkad okonča i plesom. S obzirom na „iznenadnog samca“, Fransoa Olanda, ovaj deo programa bi u utorak mogao diskretno da bude izbegnut.