Zaostatak u ekološkim standardima

Važan uslov koji Srbija treba da ispuni na putu ka Evropskoj uniji su i standardi iz oblasti životne sredine. Za to je, pre svega, potrebno podići svest ljudi o značaju zaštite prirode i prirodnih resursa, ali i saradnja svih društvenih struktura, rečeno je na četvrtoj regionalnoj konferenciji "Životna sredina ka Evropi".

Konferencija se, povodom svetskog Dana životne sredine, održava u Beogradu.

Na Balkanu treba mnogo da se uradi da bi se podigla svest građana o unapređenju i očuvanju životne sredine, rekli su ambasadori nekih zemalja članica Evropske unije.

Vlade tih zemalja spremne su da pomognu da se taj cilj ostvari.

"Posebno je važno da ljudi u ovom regionu postanu svesni važnosti unapređenja životne sredine. Na tom putu Holandija će pomoći Srbiji. Radićemo tehnološke ekspertize, ali spremni smo i finansijski da pomognemo. Holandija je spremna da u unapređenje životne sredine i zdravije uslove života ljudi na Balkanu uloži 24 miliona evra", kazao je Ronald van Dartel, ambasador Holandije u Srbiji.

Vladine ustanove, nevladine organizacije, industrijski i privredni sektor, kao i javnost svih zemalja u regionu moraju razvijati partnerski odnos da bi se obezbedio kvalitetan život građana, čulo se na konferenciji.

"Širok je spektar aktivnosti, od države, pa do svake pojedinačne porodice. Veoma je bitno stvoriti prave navike kod ljudi. Važno je da se svetlo gasi po izlasku iz sobe, da se prozori zatvaraju kada je uključeno grejanje, da ljudi štede vodu kada se tuširaju. Drago mi je da se i u Srbiji vidi mali napredak. U početnim ste fazama, ali mi smo spremni da svoje znanje i iskustvo podelimo sa vama", navela je Mete Kjuel Nilsen, ambasadorka Danske u Srbiji.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević kaže da će našoj zemlji biti potrebno još mnogo vremena i sredstava da bi dostigla evropski standard.

"Što se nas tiče, mi se nalazimo ne baš na početku, ali nismo ni odmakli u uvođenju ovih standarda. Prva stvar trebalo bi da bude svest o problemu, a to nije stvar ni politike, ni državnih granica, već se tiče pitanja zdravlja svakog od nas", kaže Miščevićeva.

Evropski standardi podrazumevaju tačno i blagovremeno informisanje građana o tome kakvu vodu piju, kakvu hranu jedu, kakav vazduh udišu, kako se rešavaju problemi sa otpadom.

Zemlje članice poštuju zakone, brinu o prirodnim resursima i primenjuju adekvatne kazne prema nemarnima ili zagađivačima.

Holcim ulaže u zaštitu sredine

Povodom 5. juna Svetskog dana zaštite životne sredine generalni direktor "Holcim Srbija" Gustavo Navaro najavio je da će do kraja 2009. godine ova Cemenetara uložiti još četiri miliona evra u tehnološke procese čiji je cilj zaštita životne sredine, što ukupna ulaganja u ovu oblast do sada čini vrednim oko devet miliona evra.

Navaro kaže da će ova kompanija oko tri miliona evra uložiti u projekat izgradnje sistema za snabdevanje fabrike industrijskom vodom i rashaldnog sistema i ta investicija je planirana za iduću godinu.

"Obavićemo i rekapitulaciju deponije kod rudnika Laporca za šta će biti uloženo oko 150.000 evra. Ovi radovi su počeli januara ove godine i biće završeni do kraja 2009. godine", kaže Navaro.

Na današnjoj konferenciji za novinare Navaro je istakao i da je Cementara aprila 2006. godine od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine dobila dozvolu da se u proizvodnji koriste otpadne gume kao alternativna goriva u količini do 12 odsto.

Na taj način se smanjuje upotreba neobnovljivih izvora poput uglja a rešava se i problem otpada kada je reč o gumama.

"Kada sam pre pet godina došao u Cemnetaru fabrika se nije videla od prašine koja je bila naslagana i na krovovima okolnih kuća. Mi smo novac dobro uložili u ekologiju i to nam je jako važno", kazao je Navaro.

Povodom 5. juna Svetskog dana zaštite životne sredine "Holcim" je uradio i jedinstven kalendar prema kome godina simbolično i počinje od ovog datuma.