Mrkonjić: Gradnja 20.000 stanova

On je rekao da će cena tih stanova biti dostupna najvećem broju građana i dodao da će "Vladina komisija koja priprema ceo materijal oko masovne stanogradnje izaći pred Vladu Srbije početkom septembra".

Mrkonjić je kazao da će Vlada Srbije stati iza tog projekta obezbeđivanjem subvencionisanih stambenih kredita i dodao da će te stanove moći da konkurišu svi građani, jer će cena kvadrata stana biti spuštena do platežne moći građana, kako bi umesto da plaćaju kirije plaćali rate kredita.

Ministar za infrastrukturu nije naveo kolika bi cena kvadrata tih stanova mogla da bude, ali je kazao da bi se za početak gradili na obodu Beograda gde je trenutno cena kvadratnog metra od 500 do 600 evra.

Mrkonjić nije precizirao šta se nalazi u radnoj verziji programa masovne stanogradnje, ali je kazao da je jedna od ideja "da se zemljište koje poseduje vojska, a koje u nije u funkciji, stavi na raspolaganje građevinarima".

On je procenio da bi gradnja 20 do 30 hiljada stanova koštala oko 500 do 600 miliona evra, a da bi za godinu dana realizacije projekta moglo da se zaposli oko sto hiljada radnika.

Predsednik Privredne komore Srbije Milan Janković rekao je da bi u izgradnji stanova veliku pomoć mogle da daju lokalne samouprave ažurnijim izdavanjem dozvola, dok je predstavnik građevinske kompanije Deneza Dragan Mijatović kazao da u svetu važi pravilo da je cena kvadrata jednaka iznosu bolje plate u državi.

On smatra da je u Srbiji to moguće postići početkom izgradnje na lokacijama koje su na periferiji gradova, koje nisu ekskluzivne, kao i ustupanjem građevinarima lokacija koje su državnoj svojini po prihvatljivim cenama.

Predstavnici građevinske industrije su izneli podatak da u ceni kvadrata stana cena lokacije učestvuje sa 25 do 30 procenata. Vlasnik Gemaksa Đorđo Antelj kazao je da je građevinarstvo u Srbiji u veoma teškom položaju i da se "mora razmišljati o početku masovne stanogradnje".

On je naveo da je trenutno "stanogradnja u Beogradu četiri puta manja nego pre godinu dana" i da su proizvođači građevinskog materijala puni zaliha, da gase proizvodnju i šalju zaposlene na prinudni odmor.