Statua Mao Cedunga od čistog zlata

U Šaošanu, u centralnoj provinciji Hunan, nalazi se Memorijalni muzej posvećen Mao Cedungu, gde je otkrivena momumentalna statua od čistog zlata sa njegovim likom uprkos nalogu novog kineskog predsednika Sji Đinpinga da ovogodišnja manifestacija bude "skromna".

Statua je visoka 83 centimetra, teška više od 50 kilograma, a njena izrada, u kojoj je učestvovalo 20 umetnika, koštala je, navodno, 16 miliona dolara.

Statua prikazuje osnivača kineske države kako sedi u stolici od trske. Na hiljade ljudi iz svih krajeva Kine pristiže od juče u Maovo rodno mesto.

"On je veliki vođa koji je žrtvovao svoje interese kako bismo mi bili slobodni", kaže penzionisana učiteljica Fu Mengnan, poklanjajući se pred velikom Maovom bronzanom statuom, koja tu stoji godinama unazad. Svoju poštu došao je da oda i Maov unuk Mao Sjinju, dok je primetno odsustvo visokih zvaničnika u skladu sa naredbom kineske vrhuške, prenosi AFP.

Beta / AP Photo

Maovo nasleđe i danas izaziva različita osećanja u Kini, čija vladajuća partija je iznela stav da je Mao "bio 70 procenata u pravu, a 30 procenata je grešio".

Analitičari smatraju da je Mao postao tačka slaganja za sve one koji su nezadovoljni rastućom nejednakošću i rasprostranjenom korupcijom što bi moglo da bude i izazov za kinesko vođstvo koje ne toleriše iznošenje drugačijeg mišljenja.

U prilog tome govori da je jedan poštovalac Maovog lika rekao po dolasku u Šaošan da su njemu i još četvorici ljudi zabranili da dođu i da su upozoreni da ne organizuju raspravu o pokojnom lideru.

"Vlada je glavnog govornika na skupu zatvorila u kuću", rekao je muškarac koji se predstavio kao Liu. Mnogi u Maovom rodnom mestu smatraju da je njihova zemlja krenula u pogrešnom smeru od njegove smrti 1976. godine i veruju da je rešenje problema u primeni Maove filozofije. Za zvaničnike Memorijalnog centra, Mao je ostao veliki revolucionarni lider i ne povezuju ga sa njegovim političkim idejama, poput takozvanog Velikog skoka napred, koja je predviđala masovnu industrijalizaciju zemlje, a umesto uspešne primene, donela je katastrofu mnogima.

Za istoričare na Zapadu, taj projekat je kriv za smrt više od 40 miliona ljudi, usled nezapamćenog izgladnjivanja i nasilja.