Ekonomske posledice "arapskog proleća"
PARIZ (Tanjug) - Tranzicija u Tunisu, Egiptu i Libiji ni nakon tri godine posle revolucija u kojima su smenjeni tadašnji režimi, još nije završena, a politička nestabilnost ostavilja je teške posledice na ekonomije tih zemalja.
Komentara 0
Nezaposlenost, koja je bila jedan od glavnih uzroka narodnih protesta, nije smanjena, preneo je Radio Frans Internešenl (RFI).
Bez obzira na stepen izvršenih političkih transformacija i različitih strukturalnih reformi privrede, ekonomija u zemljama "arapskog proleća" još je u katastrofalnijem stanju nego pre tri godine.
Te zemlje i dalje pate od niskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), ogromne stope nezaposlenosti, malog izvoza, sive ekonomije, nekonkurentnosti preduzeća i odliva kapitala.
Glavni uzrok ekonomskog slabljenja Tunisa i Egipta je smanjenje prihoda u turističkom sektoru, koji predsatvlja glavni zamajac privrede te dve zemlje.
Libija prolazi kroz duboku ekonomsku krizu zbog preterane zavisnosti od izvoza nafte.
Libijska ekonomija je posrnula zbog velikog pada proizvodnje nafte, koja je smanjena sa 1,5 miliona barela dnevno iz vremena pre krize na 250.00 barela dnevno zbog demonstracija i logističkih problema.
Još jedan razlog ekonomske degradacije ovih zemalja je nekompetnost islamističkih partija na vlasti, navodi RFI.
"Vlade koje su sastavljene od islamističkih partija nisu imale iskustva sa upravljanjem države, posebno na ekonomskom planu. Trebalo im je puno vremena da shvate situaciju", kažu anilitičari.
Državne finansije ovih zemalja su takodje dovedene do kritične tačke. Da bi kupile socijalni mir, aktuelne vlasti nastavljaju sa subvencijama osnovnih životnih namirnica.
U Egiptu polovina državnog budžeta se troši na te vrste subvencija. Decenijama je država subvencionisala cene osnovnih životnih namirnica, posebno hrane i energenata, ali posle eksplozije cena energetskih i prehrambenih sirovina ovi troškovi postaju preteški za sve tanji državni budžet.
Iako sloboda nema cenu, ona ipak košta.
U studiji britanske banke HSBC, objavljenoj u oktobru ove godine, navodi se da je "arapsko proleće" u protekle tri godine koštalo 590 milijardi evra.
Prema istom izvoru, krajem 2014. bruto društveni proizvod sedam ekonomski najpogođenijih zemalja u kojima se odigralo "arapsko proleće" - Egipatu, Tunisu, Libiji, Siriji, Jordanu, Libanu i Bahreinu, biće 35 odsto niži nego pre izbijanja narodnih protesta 2011. godine.
Svetska banka je u svom godišnjem izveštaju ocenila da su perspektive ovih zemalja za 2014. neizvesne i da zavise, pre svega, od političke situacije koja je za sada krajnje nestabilna.
Posebna opasnost leži u sve većem nestrpljenju naroda koji je očekivao bolji život posle svrgavanja prethodnog režima.