Poslanici republičkog parlamenta trebalo bi da nastave raspravu o setu pravosudnih zakona, kojima će broj osnovnih sudova sa 34 biti povećan na 66. Novom teritorijalnom organizacijom osnovnih sudova i javnih tužilaštava biće, kako veruju nadležni, omogućen lakši pristup pravdi svim građanima s jedne strane, kao i efikasnije obavljanje poslova osnovnih javnih tužilaštava koji se pre svega odnose na gonjenje učinioca krivičnih dela.
Prema važećem Zakonu, u Srbiji trenutno postoje samo 34 osnovna suda, u okviru kojih postoji veliki broj sudskih jedinica, a imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodila u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove kako strankama, tako i drugim učesnicima u postupku, a naročito advokatima, vezanim za dolazak na suđenje. Pritom, kako se navodi u obrazloženju, treba imati u vidu da je po važećem zakonu veći broj mesta u Srbiji ostao bez svog suda, što svakako nije opravdano, imajući u vidu broj stanovnika u tim mestima, kao i tradiciju budući da su ta mesta uvek imala sud. Predloženo je da se osnovni sudovi osnuju u Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Mionici, Priboju, Raški i Despotovcu. Osnovni sudovi biće i u pograničnim mestima kao što su Šid, Lebane i Dimitrovgrad. Po novoj mreži sudova, osnovni sudovi biće i u manjinskim opštinama kao što su Senta, Vrbas i Bačka Palanka. U Beogradu će osim dva postojeća biti formiran još jedan osnovni sud.
Broj apelacionih sudova u Srbiji ostaće nepromenjen, tako da će i dalje raditi četiri – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu uz određene promene u apelacionom sistemu koje predviđaju ujednačenje sudske prakse. Novom mrežom sudova predviđeno je postojanje 25 viših sudova i 16 privrednih sudova. Predviđeno je i povećanje osnovnih javnih tužilaštava kojih će biti 58.
Novi zakon počeće da se primenjuje početkom 2014. godine. Predviđeno je da do početka primene zakona Visoki savet sudstva postavi vršioce funkcije predsednika suda u sudovima osnovanim zakonom kojima je promenjeno područje na kojem imaju nadležnosti.
Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS, kritikovao je vlast što, kako tvrdi, za proteklih 16 meseci ništa nije uradila u reformi pravosuđa, iako je to obećavala i dodao da će se izmenama Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova smanjiti broj sudskih jedinica, a povećati troškovi građana. „Cilj svih u skupštini treba da bude da pravosudni sistem i mreža sudova budu bolji i adekvatniji potrebama građana. Predlog koji je došao u skupštinu je sve samo ne to. Imate više sudija, sudi se sporije i slabiji je domet pravde. Je li to bolje, naprednjačko pravosuđe koje su obećavali? Mislim da je ovo pokazatelj jednog lošeg stanja u tom segmentu društva“, poručio je Stefanović.
Poslanik SPS Đorđe Milićević, međutim, smatra da predloženi set pravosudnih zakona ima za cilj da otkloni nedostatke u toj oblasti, uočene u prethodnom periodu i zato je važno da rezultati tih zakona budu vidljivi, jer je srpsko pravosuđe izgubilo dragoceno vreme.
„Mi se danas vraćamo unazad i ispravljamo uočene nedostatke iz proteklog perioda, umesto da govorimo o uspešnoj reformi pravosuđa. Mislim da je za srpsko pravosuđe izgubljeno dragoceno vreme i vreme nam u ovom trenutku nije saveznik“, upozorio je Milićević i dodao da otklanjajući jednu nepravdu, nema vremena da se načini neka nova nepravda.
Za KiM posebno
Predviđeno je da će se osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima imaju nadležnost urediti posebnim zakonom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
