Zakon o radu: Lomiće koplja i oko otpremnina

Sindikati, poslodavci i predstavnici ministarstava rada i privrede upravo razmatraju predložene izmene Zakona o radu, a brojne praznine u ovom dokumentu bi se mogle popuniti na zajedničkom sastanku 4. i 5. novembra. U radnu verziju, u koju su i „Novosti“ imale uvid, nisu unete odredbe oko kojih su se, prethodnih meseci, koplja najviše ukrštala.

Tako u ovom „grubom“ nacrtu nije zvanično predloženo ni koliko će trajati rad na određeno vreme, ni da li će otpremnine biti isplaćivane u iznosu kao što je danas, koji su rokovi i procedure za otkaz, koliko će se moći zadržavati radnici u Agencijama za iznajmljivanje radnika...

- Radna verzija je dostavljena svim parterima i u njoj je mnogo alternativa koje zapravo služe kao polazna osnova za razgovor - objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada.

- Zato, primera radi, nismo decidirano ni dali rok koliko bi mogao ubuduće trajati rad na određeno vreme jer je neophodno uvesti i izuzetke za pojedine kategorije radnika kao što su oni stariji od 52 godine ili oni koji su pre zaključenja ugovora bili šest meseci na birou.

Martinović kaže da je u ovu verziju uvršten i niz obaveza koje su direktive EU i Međunarodne organizacije rada.

- Tu spadaju agencije za zapošljavanje, bolja zaštita trudnica i žena nakon porođaja, preciznije odredbe noćnog rada, zaštita invalida i drugih osetljivih grupa...

U ovom ministarstvu tvrde da će insistirati na tome da se u konačnu verziju uvrste odredbe koje se odnose na fleksibilnije oblike rada, isplatu otpremnina, evidenciju iz oblasti rada koja bi bila u cilju bolje zaštite zaposlenih...

Ipak, u delu koji se odnosi na otkaze, spisak razloga za otpuštanje je preciziran i proširen pa tako piše da bi otkaz mogli dobiti radnicima koji ne dolaze na posao sedam uzastopnih dana, kao i oni koji pri zaključenju ugovora daju lažne podatke, svi koji na posao dolaze pod uticajem alkohola i droga. A poslodavac ima pravo da traži analizu krvi kojom se uverava u svoje sumnje... Istovremeno se predlaže i da za povredu radne discipline osim suspenzije i otkaza, koje su u ovdašnjem zakonu jedina mera, uvedu i tolerantije mere kao što su opomena i novčana kazna u iznosu od 20 odsto od plate...

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić takođe smatra da će se o ovoj verziji tek raspravljati i dodaje da postoji niz formalnih pitanja koje bi trebalo pojednostaviti ili ukinuti, a koja se odnose na procese samog primanja na posao, proces u slučaju nastanka tehnološkog viška, ili kada firma ima manje prihode, pa mora da smanji broj zaposlenih...

Dodatno je potrebno i urediti pravila u agencijama za zapošljavanje i posredovanje radnika, i tačno definisati ko sve može da obavlja taj posao. Po njegovom mišljenju, nisu precizno određeni ni pojedini rokovi i procedure koje treba ispoštovati, kao ni pitanja koja se odnose na prekovremeni, noćni rad, odlazak na godišnji odmor.

Sindikati zasad ne pristaju ni na predlog da otpremnine isplaćuje poslodavac samo za godine staža provedene kod njega:

- Ako bi radnik ostvarivao to pravo samo kod poslednjeg poslodavca, on bi bio materijalno oštećen, naš je cilj da otpremnina bude isplaćena za vreme njegovog radnog veka, za pun radni staž koji je imao - smatra Njegoš Potežica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.