Vlada ne odustaje od većeg deficita

Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da će Vlada predložiti kredibilne mere kako bi smanjila deficit, ali najavljuje nova zaduživanja od jeseni. Opozicione stranke u Skupštini Srbije kritikuju ekonosmku politiku Vlade koja, kako tvrde u DSS-u, vodi bankrotu države.

Povećanje budžetskog deficita sa tri na četiri i po odsto i kredibilne mere za smanjenje deficita ubuduće, to su najave iz Vlade.

Dok opozicija kritikuje vlast zbog prevelikog zaduživanja i probijanja zakonskih limita, ministarka finansija Diana Dragutinović najavljuje nova zaduživanja države od jeseni.

“U proceduri skupštinskoj je zakon koji ja treba da branim, o zaduživanju za 90 miliona evra, a u završnoj fazi je i dodatno zaduživanje za 100 miliona evra, rekla sam da je zaduživanje sada ukupno oko 200 miliona evra novca koji je ugovoren, koji neće biti sada tokom leta u parlamentu, nego na jesenjem zasedanju”, kaže Dragutinovićeva.

“Dakle, negde, čini mi se, da je ova godina, i početak sledeće što se tiče izvora finansiranja obezbeđen”, ocenjeuje ona.

Zamenik šefa poslaničkog kluba DSS-a u Skupštini Radojko Obradović upozorava Vladu da prevelikim zaduživanjem krši Zakon o budžetu i kaže da će se građani Srbije dugo sećati ove godine, ocenjujući da politika Vlade vodi državu u bankrot.

“Zato što samo po osnovu državnih zapisa koji se prodaju dva puta nedeljno, mesečno se plaćaju kamate koje su oko 800 miliona dinara. 800 miliona dinara je godišnji budžet opštine Prokuplje, godišnji budžet opštine Bor, godišnji budžet opštine Ruma. Vlada Srbije sa lošom politikom koju vodi svakog meseca na kamate plati godišnje budžete gradova u Srbiji”, upozorava Obradović.

I iz redova naprednjaka kažu da ima velikih razloga za zabrinutost, jer je država, kako objašnjavaju, počela da se zadužuje i kod komercijalnih banaka, umesto da se zadužuje u privredi, koja nešto radi.

“Ova zaduživanja za troškove Vlade koja je preglomazna, nesvesna trenutka u kojem se nalazi, nesvesna stanja privrede koja ne može da joj plaća njena trošenja, mislim da zaista svi imamo ozbiljan razlog za zabrinutost, pa čak bih mogla reći, na neki način, i ozbiljan razlog za paniku”, smatra Tabakovićeva.

U Skupštini Srbije trenutno je u proceduri zaduživanje u ukupnom iznosu od 90 miliona evra kod Alfa banke, Vojvođanske i Pireus banke. Taj iznos koristiće se za finansiranje budžeta.

“Zakon usvojen bez javne rasprave”

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i Koalicija za nadzor javnih finansija složili su se danas da Zakon o budžetskom sistemu nije trebalo usvojiti bez javne rasprave.

Skupština Srbije je 16. jula 2009. godine usvojila Zakon o budžetskom sistemu koji bi trebalo da omogući da parlament i Vlada bolje kontrolišu korišćenje javnih sredstava, kao i trošenje državnog novca.

Šabić je na konferenciji za novinare Koalicije za nadzor javnih finansija kazao da zakon koji nosi prefiks sistemski ne može da se usvaja na brzinu i po hitnom postupku, "jer on pretpostavlja duži period pripreme i širi krug subjekata bi trebalo da učestvuje u njegovoj pripremi".

"Potpuno je neshvatljivo da je neko napisao tako veliki zakon u preko 100 članova ne sadrži reč javnost", istakao je Šabić.

Poverenik je istakao da je Koalicija za nadzor javnih finansija ponudila devet amandmana na predlog zakona o budžetskom sistemu, od čega je Odbor za finansije Skupštine Srbije po hitnom postupku usvojio dva.

"Usvojeni su amandmani koje nije bilo moguće odbiti. Jednim je u zakon uveden princip javnosti, a drugi se tiče terminološke promene", rekao je Šabić.

Demokratska vlast, dodao je, ima obavezu da sto više informacija o svom radu učini dostupnim javnosti, "a boljeg i jeftinijeg načina od interneta nema".

"Sve te informacije pripadaju građanima Srbije, jer su ih oni unapred platili, plaćajući poreze i doprinose", istakao je Šabić.

Direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora Jasna Filipović naglasila je da bez javnosti ne može da se meri da li je budžet bio efikasan, racionalan i efektivan.

"Jedan od naših amandmana bio je da programski budžet bude planiran za 2012. godinu, a ne kako je zakonom usvojeno 2015. godina", rekla je Filipovićeva.

Prema njenim rečima, u programskom budžetu se jasno mogu videti ostvareni rezultati i za koju namenu su sredstva potrošena.

"Javnost mora biti obaveštena o svim fazama budžetskog procesa, jer našim sredstvima neko raspolaže", kazala je Filipovićeva.