Lomi se sudbina čak 51.023 radnika

Firme koje mogu da „stanu na noge“ nastaviće da posluju, ostale će staviti ključ u bravu.

Među preduzećima čija se sudbina lomi najviše je nekadašnjih giganata iz prerađivačke industrije: HIP „Petrohemija“, „Jumko“ iz Vranja, FAP, IMT, IMR... Sve velika imena nekadašnje velike srpske industrije, koje od potpune propasti trenutno spasava samo status „u restrukturiranju“, tako da im brojni poverioci ne mogu ništa jer su zaštićeni od prinudne naplate.

Koliko će tačno preduzeća moći da se spase, nepoznanica je. Sve zavisi od interesovanja investitora. Zasad je siguran jedino optimizam ministra privrede koji poziva sve zainteresovane ulagače, iz zemlje i sveta, da daju svoje rešenje za spas konkretnog preduzeća. Novim zakonom o privatizaciji, koji uskoro ide u javnu raspravu, predviđeno je da to može da bude i kupovina firme, njena dokapitalizacija, neka vrsta zajedničkog ulaganja, kupovina dela kapitala, upravljanje privrednim društvom...

Ovo važi ne samo za firme u restrukturiranju, već i za preostalih 419 preduzeća pod „okriljem“ Agencije za privatizaciju, kao i oko 900 firmi u kojima država ima manjinski udeo.

"Koji deo će moći da se stavi na zdrave noge, neće zavisiti samo od Ministarstva, nego i interesa domaćih i stranih investitora, sindikata, inženjera, kao i svih ostalih koji imaju ideje", izjavio je ministar privrede Saša Radulović, dodajući da nije tačno da je prodato sve što je vredelo.

Svaki investitor već uveliko na sajtu Ministarstva privrede, pod odeljkom „portfelj Agencije za privatizaciju“, može da vidi spisak svih firmi u restrukturiranju, kao i onih koje čekaju na prodaju. Uz njihove nazive „zakačene“ su i svojevrsne lične karte, koje ulagaču treba da pokažu čime se konkretno preduzeće bavi, šta ima u vlasništvu, kako posluje...

Na prvom testu novog ministra privrede prošlo je manje od 10 firmi, jer je samo toliko njih dostavilo sve podatke i dobilo „peticu“ za svoju ličnu kartu. Koliko je ovo za direktore i zastupnike firmi težak zadatak, svedoči i činjenica da se ta brojka odnosi, osim na pomenuta, i na sva javna preduzeća u Srbiji, koja takođe moraju da dostave svoje „finansijske biografije“. Otpor pojedinih rukovodilaca ovom zahtevu Ministarstva, bez obzira na to da li lične karte ne dostavljaju jer nešto kriju ili ne umeju to da učine, moglo bi da im se obije o glavu čim zakon dobije zeleno svetlo u Skupštini.

"Sakrivanje imovine, podataka o kupcima, dobavljačima, finansijskim izveštajima... neće biti tolerisano. Lična karta preduzeća predstavlja bukvalnu jednu „eksel tabelu“ i svako ko uredno vodi knjige za sedam dana može da sačini ovakav izveštaj. A mi već mesec i po dana čekamo na njih. Lična karta mora da bude ne samo popunjena, već i da zadovolji sve zahteve iz formulara, i dobije najvišu ocenu - pet. Ko to ne bude uradio, neće moći više da ostane na funkciji", upozorio je ministar Radulović.

Upravo su se na ovaj problem žalili i predstavnici sindikata putara, ističući da će opet radnici ispaštati zbog neažurnosti svojih direktora.

"Problemi „Simpa“, „Galenike“ i bilo kojeg drugog preduzeća biće rešavani čim dostave potpune lične karte. To je uslov. Čim vam lična karta dobije ocenu pet, možemo da sednemo za sto i razgovaramo kako da firma izađe iz krize. Ne mora da se čeka usvajanje zakona o privatizaciji", tvrdi ministar Radulović.

Prema rečima ministra, čak i ako se investitor ne pojavi, to ne mora nužno da znači i „smrt“ za preduzeće. One firme koje koliko-toliko rade nastaviće da posluju i posle završetka privatizacije, ali - bez tutorstva države.