Lista zahteva ZG bi mogla biti duga

"Listu potraživanja" od Srbije izložio je, prilikom boravka u Beogradu, hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Uslove je, ovoga puta, vezao za povlačenje tužbe za genocid. Pomenuo je rešavanje pitanja nestalih osoba, vraćanje kulturnog blaga i procesuiranje ratnih zločina. Već sutra sve nabrojano može postati merilo "podobnosti" Srbije da uđe u briselsku porodicu. Jer, evropske procedure nalažu da se za svaki novi stepenik ka evropskim zvezdicama mora dobiti "zeleno svetlo" svake države članice EU pojedinačno. Što znači da će i hrvatski sabor direktno odlučivati o nama. Prostor za uslovljavanja time je širom otvoren.

"Ogledna vežba" napravljena je sa uvozom hrvatskih cigareta u Srbiju po povlašćenom tretmanu. Usklađenom akcijom Zagreba i Brisela, Srbija je naterana da popusti.

Čime sve Hrvati mogu da uslovljavaju Srbiju?

"Svim i svačim", uveren je direktor „Veritasa“ Savo Štrbac, jer, kaže, s obzirom na to da je tamo "rođen, odrastao i školovao se", odlično poznaje taj mentalitet.

"Biće prema nama gori nego Slovenci prema njima kada su ih dugo i beskompromisno ucenjivali oko granice u Piranskom zalivu", kaže Štrbac.

Tužba za genocid je, ističe Štrbac, zlatni rudnik za ucene, jer iz nje proističu i drugi zahtevi:

"Insistiraju, recimo, da se reši pitanje nestalih tražeći da Srbija otvori sve evidencije koje sa tim mogu biti u vezi. On ocenjuje i da Brisel ima dvostruke aršine. Jer, kako ističe, evropskoj administraciji je bitno da se urede trgovinski odnosi dveju zemalj, a nije im bitan odnos prema ćirilici u Hrvatskoj". To je za njih unutrašnje hrvatsko pitanje. Valjda bi cigarete trebalo da budu unutrašnje pitanje, a ćirilica evropsko, jer se otporom ćirilici krše i evropski zakoni i tekovine.

I istoričar Radoš Ljušić očekuje da će hrvatska uslovljavati Srbiju:

"Hrvatska izgrađuju državu, članica je Evropske unije, oseća sigurnost i zna da iza nje neko čvrsto stoji. Mogu od nas stalno da traže više nego od bilo koga drugog. Mi, s druge strane, zbog približavanja Briselu ne možemo da zauzmemo čvrst stav prema Hrvatima".

I sociolog Slobodan Antonić naglašava da je za Hrvate važno savezništvo sa jakim državama EU:

"Vrlo je nezgodno kada imate suseda sa dosta spornih međusobnih pitanja, a taj sused je saveznik država koje vas uslovljavaju. Zahtev Brisela da se cigarete iz Hrvatske uvoze "povlašćeno" najbolji je pokazatelj. Jer, Hrvatska i ne mora direktno da nas ucenjuje, to će umesto nje učiniti njeni saveznici".

Antonić je uveren da će lista zahteva biti podugačka i da može da uključi i pitanja na koja mi sada i ne pomišljamo.

Da ostavimo po strani da ni granična međa između dveju zemalja, na Dunavu, nije dogovorena...

Spor Grčke i Makedonije primer uslovljavanja

Brojni su primeri u kojima jedna zemlja, članica Evropske unije, može da zakoči drugu, kandidata, u procesu evropskih integracija. Oni se viđaju najčešće kod suseda, a onaj ko je prvi ušao u EU ima komotnu prednost da od drugog praktično zahteva šta poželi.

Spor između Grčke i Makedonije je eklatantan primer kako sused može da blokira put zemlje kandidata ka EU. Naši južni susedi su status kandidata dobili još sredinom prošle decenije u slično vreme kad i Hrvatska, koja je već postala član unije. Makedonci su, dakle, izgubili čitav ciklus prijemnog procesa, a epitet pripadnosti bivšoj Jugoslaviji i dalje prati ovu zemlju, jer se s njenim imenom ne slažu Grci, smatrajući to geografskom pretenzijom. Grci nastupaju s daleko jače pozicije, jer kao članica EU imaju pravo veta, dok Makedonci mogu da se uzdaju samo u popustljivost svojih južnih suseda. Brojni pregovari zasad su ostali bezuspešni. Ne popuštaju ni Skoplje, ni Atina, samo što je atinski glas teži na tasu odlučivanja.

I Slovenija je iskoristila svoje prisustvo u EU da od suseda Hrvata izvuče maksimum oko granice u Piranskom zalivu, usporavajući u jednom trenutku njihov prijem. Mađarska je, tako, pokušala da izdejstvuje što bolji položaj svoje manjine u Rumuniji. Makedoncima brige neće prestati jer će, verovatno, svoje manjinske zahtve izručiti i Bugarska.