Kineski san Si Đinpinga

Za ovu priliku su Ministarstvo obrazovanja i centralna TV emitovali i film o običnim ljudima sa nadahnjujućim pričama. Liao Ži, balerina koja je izgubila obe noge u razornom zemljotresu u Sičuanu 2008, i dalje žarko želi da igra. Ženg Jabo, radnica na benzinskoj pumpi, uči autističnog sina da svira klavir. Kako su ostvarili vlastiti san reklo je i nekoliko zvezda, među njima slavni pijanista Lang Lang i astronautkinja Vang Japing, članica ovogodišnje kineske kosmičke ekipe Šenzu X. Naširoko se priča o Kineskom snu i njegovim različitim tumačenjima. Tako je bilo i uoči sedmice proslave 1. oktobra, dana osnivanja NR Kine.

Kineski san je relativno novi termin i opisuje ideale koji pokreću drugu najveću privredu u svetu na putu ka poziciji supersile. Generalni sekretar KP Kine Si Đinping je preuzimajući taj položaj 2012 u govoru o „Kineskom snu“ postavio ciljeve o „naprednoj zemlji, obnovljenoj naciji i sretnim ljudima“. Od tada je to oznaka stila državnika koji je takođe predsednik Republike i predsedavajući Centralne vojne komisije, a verovatno će biti na čelu države jednu deceniju.

Tada je obilazeći Nacionalni muzej istorije, u kome je pod naslovom „Put ka preporodu“, predstavljena izložba o borbi Kineza protiv kolonijalnih sila, predsednik Si rekao: „Svako ima svoje ideale, težnje i snove… Moje je mišljenje kako je obnova kineske nacije najveći kineski san.“ Kineski san znači dostizanje „Dve stotine“. Materijalni cilj je izgraditi „dobro društvo“ do 2020, na 100. godišnjicu osnivanja KP. Modernizacijski cilj je razvijena nacija do 2049. i 100. godišnjice osnivanja NR Kine. Osoba koju je „Čajna dejli“ opisao kao dugogodišnjeg savetnika vođa Kine, investicioni bankar Robert Lorens Kun, smatra da Kineski san ima četiri segmenta: jaka Kina (ekonomski, politički, diplomatski, naučno, vojno); civilizovana Kina (jednakost i poštenje, bogata kultura, visok moral); skladna Kina (mir među klasama); lepa Kina (zdrava životna sredina, niska zagađenost). Kun, koji je i autor knjige „Kako Kina razmišlja: Insajderska priča o kineskim reformama i šta to znači za budućnost“, kaže da je „umereno dobro društvo“ ono u kome žitelji sela i gradova uživaju u visokom standardu života. To podrazumeva i udvostručenje nominalnog BDP po glavi stanovnika do 2020. (dostižući 10.000 dolara po osobi) i okončanje urbanizacije (na skoro jednu milijardu ljudi, 70 odsto stanovništva Kine) do otprilike 2030.

„Modernizacija znači da Kina dolazi na poziciju svetskog lidera u nauci i tehnologiji kao i ekonomiji i poslovanju; izranjanje kineske civilizacije, kulture i vojne moći; i Kina aktivno učestvuje u skoro svim oblastima ljudskih dostignuća“, napisao je Kun nedavno za Njujork tajms. Prvih 10 godina 21. veka bile su zlatna decenija za Kinu. Ta država je pretekla Italiju, Francusku, Veliku Britaniju i Nemačku mereno veličinom BDP, a onda i Japan, da bi postala druga najveća ekonomija u svetu, iza SAD. No, mediji u Kini dovode u pitanje mišljenje da je njihova zemlja istinski na drugom mestu. Kolosalni ekonomski volumen tek treba da bude iskazan u BDP po glavi stanovnika. Sa 6.076 dolara nominalno per kapita, Kina je prema podacima MMF-a na tek 87. mestu u svetu. Uprkos snažnom rastu u protekle više od tri decenije, privredu još muče ekonomski modeli koji nisu održivi, neusklađena struktura industrije, neujednačenost u razvoju regiona, velika zavisnost od energije i sirovina, ozbiljni ekološki problemi.

Mediji u Kini smatraju da ta država, da bi postala druga sila, treba još da radi na jačanju odbrambenog sistema, unapređivanju „meke moći“ i razvoju osnova nauke. Tokom generacija su Kinezi nastojali da stvore bolji život za sebe. Od nastanka NR Kine, a naročito sa reformama od poznih 1970-ih, građena je snažna i prosperitetna država. Te pojedinačne težnje i nacionalni cilj utkani su u Kineski san koji nadahnjuje novo rukovodstvo u Pekingu.