Parada ponosa kao mera sile i zakona

Vlast je više puta pokazala i dokazala da je sposobna da obezbedi skupove visokog rizika kao što su recimo visoko rizične utakmice, pa i Paradu ponosa 2010. Zato sam uverena da je u stanju da stvori sve neophodne uslove kako bi ovogodišnja Parada prošla bez incidenata. Ukoliko vlast ne pokaže spremnost da svojim autoritetom zaštiti prava svih građana i građanki Srbije, to neće biti poruka samo LGBT populaciji i davanje vetra u leđa ekstremističkim grupama i pojedincima, već će to biti poruka da u Srbiji još uvek vlada zakon sile, a ne sila zakona, ističe u razgovoru za Danas Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Prema njenim rečima, održavanje Parade ponosa je važno kako za LGBT zajednicu tako i za sve ostale manjinske grupe i građane i građanke ove zemlje.

Ipak javnost se najviše fokusira na LGBT zajednicu?

– Da, ali Parada je istovremeno i prilika da se javnosti skrene pažnja na probleme sa kojima se ova zajednica suočava. Sloboda okupljanja je Ustavom zagarantovano pravo, a to pravo se već duži niz godina osporava ovoj manjinskoj grupi, uz pretnje nasiljem. Država je dužna da preduzme sve mere kako bi obezbedili da se ova prava.

Prethodnih godina, međutim, u javnosti se uvek nametalo pitanje: bezbednost ili ljudska prava? Postoji li zaista ta dilema?

– U modernoj demokratskoj državi takva dilema ne sme da postoji. Dužnost države je da ukloni sve bezbedonosne pretnje i stvori sigurno i bezbedno okruženje za one koji žele da se mirno okupe. Treba imati u vidu da je i pravo na bezbednost takođe ljudsko pravo.

Istraživanja govore da svaki drugi građanin Srbije ne želi gej osobu za prijatelja, a gotovo 80 odsto ih ne želi u porodici. Kako promeniti takve stavove?

– Razlog je, pre svega, u dominantnom autoritarnom patrijarhalnom društvenom obrascu u kome nema mesta za različitosti, koji ne neguje toleranciju, već podstiče stereotipe, predrasude i netrpeljivost prema svemu i svakome ko je drugačiji od većine. Zato taj obrazac treba menjati. Potrebna je široka mobilizacija svih društvenih aktera kako bi se ravnopravnost i tolerancija prema seksualnim i drugim manjinama promovisale kao zajedničke vrednosti.

Konkretno?

– Ključna je uloga obrazovnih institucija i medija, kao i same porodice. Nažalost, nastavni materijali u osnovnim i srednjim školama i dalje obiluju homofobičnim interpretacijama različitih seksualno-emotivnih orijentacija, pa tako deca u uzrastu u kome treba da počnu da uče o toleranciji i različitosti, dobijaju netačne i krajnje bizarne informacije o LGBT populaciji. Na primer, udžbenik psihologije za gimnaziju homoseksualnost pominje na samo dva mesta i to u odeljku posvećenom prostituciji, gde se istopolna seksualno-emotivna orijentacija pominje posle „zoofilije i nekrofilije“. I u medijima se sreću homofobični stavovi, a u mnogim porodicama deca preuzimaju obrazac roditelja i već od malena izražavaju diskriminatorne stavove.

Šta vaša institucija može da učini?

– Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne postupa samoinicijativno, već samo onda kada je podneta pritužba zbog diskriminacije. U postupku koji sprovodimo, a koji je besplatan, dajemo mišljenje da li je izvršena diskriminacija i ako utvrdimo da jeste, dajemo odgovarajuću preporuku o načinu otklanjanja povrede prava. Poverenik uz saglasnost diskriminisanog lica može pokrenuti i sudski postupak, i sam snosi čitav teret ovog postupka, a ovlašćen je na podnošenje krivičnih i prekršajnih prijava.

Da li sudovi u Srbiji adekvatno sankcionišu nasilje, pretnje i govor mržnje prema LGBT osobama?

– Broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i dalje izrazito mali u odnosu na to koliko je diskriminacija raširena. To je pokazatelj da LGBT osobe retko prijavljuju diskriminaciju, kao što mnogi kriju svoj seksualni identitet iz straha od stigmatizacije, isključivanja, netrpeljivosti, pa i nasilja.

Pritisak EU

Da li je pritisak EU jedini način da se Srbija natera da poštuje prava LGBT osoba?

– Nadam se da nije, jer verujem da Srbija razume da je u interesu svih građana i građanki da se dalje razvija, a to znači da postane moderna demokratska država u kojoj se poštuju ljudska prava svakog pojedinca i svake društvene grupe.

Politika i političari

– U Srbiji se pojedini političari ograđuju od Parade, relativizuju njen značaj i netačno interpretiraju razloge za njeno održavanje, a kada se prašina oko Parade slegne, svi se trude da se cela ta „gužva“ što pre „zaboravi“ i potisne drugim temama.

Dolazimo svi u povorku

Hoćete li učestvovati na Paradi u subotu, ako bude održana?

– Naravno. I ja i zaposleni u službi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti bićemo na Paradi jer je to prilika da podržimo LGBT zajednicu, da pošaljemo poruku da je poštovanje ljudskih prava ključno za demokratski razvoj društva.