Bez posla više od 200.000 mladih

Posebno brine to što je nezaposleno više od polovine mladih.

Promene nabolje u podacima o zaposlenosti na nivou su statističke greške, kažu upućeni. Ako i ima zapošljavanja, ono je u državnom sektoru ili u sivoj ekonomiji.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da tek kada privreda počne da raste po stopama od četiri ili pet odsto, može se očekivati da će broj zaposlenih značajnije da se povećava.

"Potrebne su i neke konkretne mere koje obuhvataju reformu tržišta rada, što je najavljeno i verovatno će biti usvojeno do kraja godine", kaže Arsić.

Među nezaposlenima gotovo trećina su mlađi od 30 godina, ima ih 210.000, 6.000 više nego lane. Čak 60 odsto njih posao traži duže od godinu dana. Ekonomista Jelena Žarković Raketić kaže da za državu to znači smanjene prihode po osnovu porza na dohodak, a s druge strane veće budžetske izdatke za naknade. Prema njenim rečima, najznačajnije je neiskorišćen potencijal radne snage.

Moguće rešenje, najavljeno u Vladi, jeste da poslodavac koji zaposli radnika mlađeg od 30 godina, za njega godinu ili dve ne plaća poreze ni dopirnose.

"Mislim da poreski podsticaji te vrste koje je predložio potpredsenik Vlade ne bi bili dobri, jer bi stvorili prostor za prevare i zlupotrebe. Neki poslodavci bi se specijalizovali tako što bi stalno zapošljavali one koji ispunjavaju taj uslov i uvek izbegavali plaćanje poreza", objašnjava Arsić.

Suština problema je u tome što obrazovanje nije prilagođeno potrebama privrede.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da poslodvaci moraju, zavisno od delatnosti kojom se bave, u rasponu od dva do 18 meseci da obučavaju mlade ljude koji završe srednju školu.

"Ovo bi se moglo prevazići ukoliko bi veći deo obrazovanja mladi provodili u preduzećima i učili kako da obavljaju konkretne poslove", kaže Rajić.