Kako je saopštio rukovodilac savezne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima 61,8 miliona građana. Od toga je tri miliona mladih koji su od prošlih izbora do sada postali punoletni.
Među biračima je i 5,8 miliona doseljenika, ljudi inostranih korena sa nemačkim državljanstvom, od čega pola miliona onih koji glasaju prvi put.
Na izborima nastupaju 34 stranke, a građani od 4.451 kandidata treba da izaberu 598 poslanika Bundestaga.
Predizborna kampanja počela je ubedljivom prednošću stranaka vladajuće koalicije koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP). No, poslednja ispitivanja javnog mnjenja pred glasanje predviđaju ili pat poziciju vladajućih i opozicionih stranaka ili u najboljem slučaju prednost od jednog procenta za sada vladajući konzervativno-liberalni savez.
Ali, ni poraz sadašnje koalicije ne bi značio pobedu opozicije. SPD i Zeleni, koji žele da, kao i posle izbora 1998. i 2002. ponovo zajedno vladaju, nemaju dovoljno glasova. Obe stranke su se izjasnile i protiv koalicije sa trećom opozicionom strankom, Levicom, te skoro da i nema šansi da Nemačka dobije vladu levo od centra.
CDU i FDP, prema anketama, nemaju ili nemaju komotnu većinu za novo izdanje koalicije. Ona će postati sasvim nemoguća ukoliko u Bundestag uđe partija protivnika evra, Alternativa za Nemačku AfD, sa kojom ni CDU ni FDP ne žele u koaliciju. Njoj ankete daju između četiri i pet odsto glasova, a za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente važi petoprocentni prag.
U tom slučaju jedina mogućnost ostaje za sve partije neomiljena "velika koalicija". Ona je postojala od 1966. do 1969. kada je kancelar bio Kurt Georg Kizinger (Kiesinger) i između 2005. i 2009. u prvom mandatu kancelarke Merkel.
U Nemačkoj postoji "personalizovani proporcionalni izborni sistem" koji je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema. Svaki birač ima dva glasa - "prvim glasom" bira neposredno kandidata u izbornom okrugu, a mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci. "Drugim glasom" birač odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag.
Ovi, "drugi glasovi" su i odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mesta u Bundestagu i time pravo da odredi kancelara i sastavi vladu.
Na osnovu broja "prvih glasova" se raspodeljuju tzv. direktni mandati koje stranke smeju da zadrže, ali pri tome ne sme da se poremeti proporcija određena na osnovu broja "drugih glasova" pa se broj mandata po strankama srazmereno naknadno povećava. To znači da konačan broj poslanika u Bundestagu može i znatno da premaši propisanih 598 mesta.
Prve pouzdane prognoze biće sutra poznate već u 18.00 sati kada se i zatvaraju biračka mesta.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR