Fudbalski klub Crvena zvezda slavio je u nedelju na Marakani, ali ne zbog pobede protiv Donjeg Srema (rezultat 2:2), već zbog rođendana najvećeg srpskog stadiona, na kome se prvi meč odigrao tačno pre pola veka. Trener crveno-belih Slaviša Stojanović se nakon utakmice javno izvinio zbog toga što su on i njegovi igrači osramotili klub protiv „giganta“ iz Pećinaca. U svakom slučaju, na Marakani je prekjuče, bez obzira na isforsiranu slavljeničku atmosferu, bilo tužno.
Međutim, antifudbal koji Zvezda demonstrira već godinama, iako su se igrači, treneri, predsednici i uprave smenjivali kao na traci, nešto je na šta su njeni navijači, ali i svi ljubitelji sporta u Srbiji, već navikli. Klub grca u dugovima, novinari predlažu trenere, čelnici kluba se povremeno međusobno šamaraju, a huligani i dalje vladaju iz senke. Zato nije ni čudo što su izlizani jubileji i mazohističko prisećanje na otvaranje stadiona, Bari i Tokio jedini način da se sa Topčiderskog brda pošalje lažna poruka da klub još nije mrtav.
Beskrajna i mučna demagogija i hipokrizija iz Zvezde i ne predstavljaju iznenađenje pošto klubom već dugo rukovode političari i istrenirani „prodavci magle“. Realno, Zvezdina (daleka) prošlost jeste blistava, sadašnjost je katastrofalna, a budućnost maglovita. Jedino rešenje – urgentna privatizacija, ili će Zvezda i sama postati deo prošlosti. Kada klub dobije novog vlasnika, više neće biti nedoumica ko vodi klub fiktivno, a ko iz senke, neće biti bitno iz koje su partije funkcioneri, a navijači neće moći da razbijaju saksije u kancelariji predsednika ako im on nije po volji (slučaj Dobrivoja Tanasijevića), šalju poruke mržnje sa tribina i odlučuju gde će eventualni novi stadion biti izgrađen. Biće onako kako odluči arapski šeik ili ruski milijarder, pošto drugih potencijalnih kupaca nema.
A što se tiče same Marakane, ona izgleda gotovo isto kao pre 50 godina. Svejedno je da li se pored nje prolazi iz Ljutice Bogdana, gde se klub zvanično i nalazi, ili sa druge strane, iz Bulevara oslobođenja, najpoznatiji i najveći domaći stadion više podseća na nedovršeno skladište nego na sportski objekat. Kada se uđe na tribine, sa njih se vidi teren nalik livadi po kojoj trče mladići sa ambicijom da postanu fudbaleri i u želji da se što pre prodaju.
Ipak, biće na Marakani opet veselo, ali tek kada Zdravko Čolić, Aca Lukas ili Ceca organizuju još jedan koncert.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
