Neophodan aranžman sa MMF-om

Taj aranžman bi morao da bude stend baj sa reprogramom duga ili nekim načinom njegovog refinansiranja, kako bismo „došli do daha“ 2015. godine ili kasnije.

„Uslov svih uslova je aranžman sa MMF, drugi je pokretanje reformi posebno u javnom sektoru, treći konsolidacija javnih finansija i uštede, a četvrti finansijski mehanizam za pomoć privredi koja ima izvoznu orijentaciju“, dodao je Kovačević. On je ocenio da bi evroobveznice Srbije na međunarodnom tržištu mogle da se prodaju po stopama uz kamatu od šest do sedam odsto, što nije jeftino, ali nije ni prepreka.

Međutim, predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je upozorio da Srbija ne može da sklopi aranžman sa MMF-om do kraja godine. On je rekao da bi veliki pomak bio ako bi tokom jeseni počeli pregovori sa MMF. Petrović je naveo da bi to pomoglo da kamata za zaduživanje Srbije na međunarodnom tržištu bude nešto manja, ali samo ako se vidi da se stvarno ide ka dogovoru i sklapanju aranžmana početkom iduće godine. Predsednik Fiskalnog saveta kazao je da su se relativno dobri podaci o kretanju budžetskog deficita Srbije za jun i jul pokazali kao prolazni.

„Preliminarni podaci za avgust ponovo ukazuju da je budžetski deficit značajno porastao“, rekao je Petrović ne precizirajući koliki je bio deficit budžeta na kraju prošlog meseca. On je dodao da se prema preliminarnim podacima za avgust ne vidi da je došlo do značajnije naplate poreza kao što su PDV i doprinosi, koji su i dalje ispod onoga što je planirano. „Iz svega toga sledi da će deficit i ove godine biti znatan“, ocenio je on navodeći da će prema Fiskalnom savetu na kraju godine deficit konsolidovanog budžeta biti između 5,5 i šest odsto BDP-a umesto rebalansom planiranih 5,3 odsto. Kako je dodao, prema proceni Fiskalnog saveta deficit republičkog budžeta u 2013. godini biće 5,1 odsto BDP-a umesto planiranih 4,7 odsto.

Petrović je podsetio da postoje i stavke koje su „ispod crte“, odnosno koje nisu uračunate po metodologiji Ministarstva finansija, kao što su dokapitalizacija banaka (Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine), aktivirane garancije javnih preduzeća (Srbijagas) što prema klasifikaciji MMF čine deficit još većim. Prema njegovim rečima, i jedno i drugo pokazuje da bi budžet za 2014. morao da podrazumeva značajnije smanjenje deficita. „Ostaje da Vlada vidi gde može da obezbedi uštede, ali ono što je najvažnije je da se bez tih značajnijih ušteda putanja rasta javnog duga se ne bi zaustavila ni u 2015. i 2016. godini. To onda dovodi u pitanje i održivost javih finansija, a vezano za to i mogućnost zaduživanja Srbije i cene po kojoj bi se država zaduživala“, kazao je Petrović.

Ekonomista Branko Urošević ocenio je da je očigledno da budžetski prihodi u ovom trenutku neće moći da se lako povećaju, tako da će morati da se smanjuju rashodi. On je istakao da će određivanje prioriteta za smanjivanje rashoda biti politička odluka.

„Da se moraju smanjivati troškovi jasno je. Da je to nešto što nikome neće biti prijatno i to je takođe jasno“, kazao je Urošević navodeći da se govori o reformi penzijskog sistema, smanjenju subvencija javnim preduzećima. Prema njegovim rečima, moraju se očekivati veoma bolni rezovi jer su strukturni problemi ostavljeni po strani i nisu rešavani godinama.

„Kao u basni cvrčak i mrav. Mi smo bili cvrčak veoma dugo i tako više ne ide. Došla je kasna jesen i početak zime, mora da se radi mnogo više i da se razmišlja kako da se privređuje“, ocenio je Urošević, koji je i savetnik guvernera Narodne banke Srbije.

Podsećanje

„Zaboravlja se da Srbiji sledi i dug po osnovu restitucije, tako da za onoliko koliko kroz prihode od privatizacije možemo da smanjimo dug, restitucija će za sličan iznos povećati dug“, kazao je Pavle Petrović, komentarišući mogućnost prodaje Telekoma Srbije.