SSP se ne može menjati jednostrano

Vlada Srbije je odlučila da pokuša da izdejstvuje da po isteku tog roka dobije još osam godina da odgovori na taj zahtev EU, ali to otvara pitanje mogućnosti da se ono na šta se država obavezala potpisivanjem S S P redefiniše a da se ne ugrozi dalji tok evrointegracija.

Nekadašnja direktorka vladine Kancelarije za evrointegracije Tanja Miščević, koja je svojevremeno parafirala S S P, ističe da se ono što je tim dokumentom precizirano ne može menjati jednostrano, odnosno bez pristanka druge ugovorne strane.

"To se pravo ne može menjati. Mi nismo imali izbora, te odredbe su zakucane i to tržište se moralo otvoriti", rekla je Miščević Tanjugu.

Ona, medjutim, smatra da je pitanje prava stranaca da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji "naduvano", i da se naprosto radi o zadovoljenju jednog od fundamentalnih prava u okviru EU, a to je sloboda kretanja, nastanjivanja i zapošljavanja.

"To je samo olakšavanje normalnog kretanja i poslovanja koje do sada nije imalo nikakve negativne nus-efekte", rekla je Miščević.

Sadašnja državna administracija se ne slaže sa tim stanovištem, i nastojaće da, u cilju zaštite strateških i socijalnih interesa države, produži pomenuti rok.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović saglasan je, medjutim, sa Tanjom Miščević u jednoj stvari - da je izuzetno teško menjati ono što je dogovoreno S S P-om.

"Ako želimo bilo šta da izmenimo - mi smo čak imali želju da prolongiramo period za smanjenjenje carina na nekih 3,2 odsto u proseku za poljopriredne prehrambene proizvode, to zahteva reviziju celog sporazuma, čak potencijalno otvaranje Pandorine kutije jer će neke zemlje da traže možda i nove benefite koje nisu dobile u sadašnjem sporazumu", rekao je Golubović Tanjugu.

On je, ipak, uveren da, ako postoji politička volja druge strane, odnosno EU, to nije neizvodljivo.

"Ako neke stvari odradimo pametno, ako pokažemo da smo jaka zemlja, i ako budemo izgradili jak lobi u EU postoji mogućnost da se to uradi. Vrlo je težak i ozbiljan proces da se tako nešto izmeni, pogotovo što je poljoprivredno zemljište u globalu postalo tražen resurs. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja devastira zemljište i traže se nove lokacije jer hrana je nešto što će ubrzo da bude značajnije od nafte", objasnio je Golubović.

On priznaje da bi ulazak konkurentnih proizvodjača iz inostranstva značio bolju mehanizaciju, drugačiji sistem rada, novu genetiku, marketinški obradjen način pakovanja, odnosno unapredjenje poljoprivredne proizvodnje, ali Srbija, kako upozorava, pre svega, mora da vodi računa o domaćem poljoprivredniku.

"Niko ne treba da se stidi patriotske ekonomije. Imate, na primer, prisustvo velikih trgovinskih lanaca koji imaju intenciju da naprave svoje sirovinske baze, što znači da će proizvodjači tamo gde je taj lanac otvoren ostati bez posla jer neće imati kome da plasiraju ni meso, ni povrće, ni voće. Država mora strateškom politikom da vodi računa pre svega o svom poljoprivredniku", rekao je Golubović.

On je objasnio da stranci trenutno mogu da rentiraju poljoprivredno zemljište kao domaća pravna lica, što znači da ne mogu da ga otudje ili da ga prenesu u vlasništvo neke strane države, a izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu će se kao jedan od preduslova za zakup čak uvesti obaveza da zakupac živi u Srbiji.

Objašnjavajući na koji bi način Srbija strateški bila ugrožena ukoliko bi stranci već za četiri godine počeli da otkupljuju poljoprivredno zemljište, Golubović je rekao da bi stranci vodili isključivo računa o ekonomskom aspektu, što znači da bi ljudi u mnogim ruralnim područjima ostali bez izvora prihoda, čime bi bio ugrožen interes države da se regoni ravnomerno razvijaju a ruralno stanovništvo, posebno iz rubnih krajeva zemlje, ne migrira u gradove.

"Ako se ne uozbiljimo u vrlo kratkom roku postaćemo sirovinska baza EU i to onda kada oni žele da kupe od nas", zaključio je Golubović.