Ovo su šest najpoznatijih mitova čija popularnost odoljeva vremenu iako nikada nisu potvrđeni. Neki od njih u radikalnijim verzijama mogu biti i opasni po zdravlje.
Potrebno je piti osam čaša vode dnevno
Neki za širenje ove ideje optužuju industriju flaširane vode, ali činjenica je da odgovornost pripada i lekarima koji savetuju da se unosi što više tečnosti. Saveti se svode na to da se za svaku kaloriju popije jedan mililitar vode, što pomnoženo sa prosečnim dnevnim unosom od 2.000 kalorija daje osam čaša, odnosno dva litra vode.
Međutim, zaboravlja se da se voda unosi i kroz hranu.Voće i povrće sadrži 80 do 95 odsto vode, meso nešto manje, a čak i u suvom hlebu i siru ima oko 35 odsto. Kafu, čaj i druge napitke ne treba ni spominjati.
Prevelika količina vode za bolesne ljude može može biti opasna pa i smrtonosna. Previše vode uzrokuje preterano razređenje natrijuma u krvi zbog kojeg telo prestaje pravilno da funkcioniše. Dakle, količina koja treba da se pije zavisi od mnogo činjenica – od znojenja, količine unetih kalorija, do vrste hrane koju smo jeli. Praktično, nikada to neće biti osam čaša, odnosno dva litra.
Šećer uzrokuje hiperaktivnost kod dece
Gotovo svaki roditelj će potvrditi ovaj mit. Servirajte deci gomilu torti, kolača ili drugih slatkiša i niko neće moći da ih zaustavi – biće ih svuda. Međutim, ni ova ideja nema nikakvih ozbiljnih naučnih temelja. Istraživanje koje je sprovedeno 1996. godine pokazalo je da to nije istina, jer na osnovu hiperaktivnosti dece nisu mogli da procene koje dete je jelo slatkiše, a koje nije.
To čak važi i za decu kod kojih je hiperaktivnost dijagnostikovana i čiji roditelji veruju da su superosetljiva na šećer. Stručnjaci su zaključili da hiperaktivnost nema nikakve veze sa šećerom, pa lečenje dijetom nije dobar pristup ovom problemu. Lekari smatraju da za rešenje ovoga mora postojati pristup stručnjaka različith oblasti.
Detoksikacija je temelj zdravlja
Prema ovom mitu, različite metode detoksikacije hranom mogu izbaciti otrove koji se nakupljuju u organizmu. Najpopularija je metoda čišćenja creva, a jedan od najzaslužnijih za to je kiropraktičar i alternativac Benard Džensen. On smatra da su naša creva puna otrova koji se nagomilavaju u organizmu i da je to jedan o razloga mnogih bolesti.
Međutim, drugi stručnajci tvrde da je reč o prevari, odnosno urbanoj legendi, jer organizam ima prirodno uređen stav za oslobađanje otrova kroz znojenje, disanje, mokrenje i veliku nuždu.
Detoksikacija može biti opasna jer izvlači tečnost iz okolnog tkiva, što uzrokuje neravnotežu u organizmu. Preparati koji se koriste za detoksikaciju takođe mogu biti štetni i za bubrega i jetru.
Antioksidansi produžuju život
Mnoge novije studije pokazale su da predoziranje vitamina ne samo da ne sprečava niti leči bolesti, već ih može čak i prouzrokavati. Veliko istraživanje sprovedeno na uzorku od 296.707 ljudi, koji je urađeno 2008. i 2012. godine, utvrdilo je da uzimanje supelmenata vitamina poput beta karotena, pa vitamina A i E čak skraćuje život umesto da ga produžuje.
Neki stručnjaci u novije vreme su zaključili da slobodni radikali, koji izazivaju oksidaciju, zapravo nisu tako štetni kao što se ranije mislilo. Naprotiv, oni mogu biti korisni u uništavanju bakterija i novih ćelija raka.
Debljina skraćuje život
Istina je da je gojaznost loša po zdravlje. Telesni indeks mase veći od 40 povećava opasnost od dijabetesa tipa dva, bolesti srca i određenih vrsta raka pa je rizik od smrti je jači za 30-ak odsto. To nije mit.
Međutim, prema novom istraživanju koje obuhata stotinak ranijih studija, nekoliko kilograma viška ne samo da neće stvoriti problem već ga može i smanjiti. Istraživanje sprovedeno na uzorku od tri miliona ljudi pokazuje da indeks mase između 25 i 29 smanjuje smrtnost za oko šest odsto. Rezultati pokazuju da blaga gojaznost nije štetna i da je rizik smrtnosti kod mršavih ljudi, koji su se ranije često smatrali zdravima, za 10 odsto veći nego kod ljudi normalne težine.
Treba da živimo i jedemo poput pećinskih ljudi
U svetu je poslednjih godina popularna „paelo dijeta“ koju je 1970-ih popularizovao gastroenterolog Valter El Volgetlen. Isprobale su je i hvalile mnoge slavne osobe, među kojima i Novak Đoković. Ona se temelji na ideji da je za čoveka prirodno da se puno kreće, da jede hranu kakvu su naši preci jeli pre više od 10. 000 godina, odnosno pre pojave poljoprivrede.
Međutim, kritičari ističu više nedostataka ove ideje. Pre svega poznato je da se ljudski gen menjao od kamenog doba. Na primer, ljudi sa uzgojem stoke i žitarica i konzumacijom mlečnih proizvoda i brašna, razvili su toleranciju na laktozu i gluten koji je zabeležen u genima.
Nutricionisti upozoravaju da dijete siromašne ugljenhidratima, mogu čak biti i opasne po zdravlje jer su ovi spojevi izvora energije loši za ceo ljudski organizam, posebno za mozak.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR