Merkel posetila Dahau

"Za mene je ovo jedan poseban moment...Sećanje na te sudbine ispunjava me dubokom tugom i sramom...", rekla je Merkelova, sa kojom je bio i predsednik odbora bivših logoraša Dahau Maks Manhajmer, na čiji poziv je tu i došla, kao i ostali preživeli logoraši.

Renate Kinast iz opozicione partije Zeleni žestoko je kritikovala ovu posetu Merkelove, naglasivši da je "neukusna i nemoguća kombinacija" što je Merkelova, odmah po poseti koncentracionom logoru, pod šatorom održala predizborni govor u Dahau, a kritičari pitaju da li je tu reč o sećanju na žrtve nacizma ili izbornoj kampanji.

Merkel, koja je kao prva nemačka kancelakar posetila Dahau, dobila je na drugoj strani podršku od bivšeg predsednika Centralnog saveza nemačkih Jevreja Šarlote Knobloh, koja je rekla da je "vredno pažnje" to što je Merkelova iskoristila priliku, da u poseti regionu, obiđe i mesto bivšeg koncentracionog logora Dahau.

Merkelovu je u zaštitu uzeo i istoričar Mihael Volfzon, tvrdeći da o poseti, iz kalkulantskih razloga u vreme kampanje, ne može biti ni govora.

Umereni kritičari kažu da je to, ipak, jedna malo neobična kombinacija-poseta Dahau, između predizbornih govora u atmosferi pivskih šatora, a iz redova demohrišćana ističu da je ova poseta bivšem koncentracionom logoru odavno isplanirana.

Merkelovoj se, ipak, prebacuje da je svega petnaestak minuta razlike između posete memorijalnom centru koncentracionog logora i šatoru, pod kojim će na predizbornom skupu održati govor, pitajući da li se čovek za tako kratko vreme može "prebaciti" iz jedne u drugu "atmosferu".

Više od 40.000 žrtava

Nacisti su otvorili Dahau kao koncentracioni logor za političke zatvorenike u martu 1933. godine, odmah po dolasku Adolfa Hitlera na vlast. To je bio prvi logor takve vrste i služio je kao model za sve ostale.

U tom logoru je bilo oko 200.000 zatvorenika-Jevreja i pripadnika drugih naroda, invalida i ratnih zarobljenika, a u njemu je ubijeno preko 40.000 ljudi. Logor su oslobodili Amerikanci u aprilu 1945. godine.