Srpski radnici robovi deviznih dnevnica

ČETRDESET srpskih radnika u Urugvaju, koji ne mogu da naplate svoj rad na građevini u Koloniji, samo su šačica u moru od nekoliko hiljada naših ljudi koji trenutno rade u inostranstvu. Procene Saveza samostalnih sindikata su da ih legalno radi oko 5.000, dok broj angažovanih na crno niko ne zna. Ali i on se meri hiljadama.

Među našima najviše ima građevinaca, koji rade u bivšim sovjetskim republikama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru... „Trbuhom za kruhom“ idu zidari, tesari, monteri, ali i nekvalifikovani radnici.

- Rade na velikim projektima, izgradnji gasovoda, naftovoda, auto-puteva, aerodroma, stambenih i poslovnih objekata - kaže Duško Vuković, predsednik Sindikata građevinskih radnika. - Većina zemalja ima limit koliko radnika iz inostranstva može legalno da uposli. Mešetari to kriju i obećavaju ljudima radne dozvole, da bi se, kad već otputuju, ispostavilo da nema ni radnih, ni boravišnih viza. Oduzimaju im pasoše, ugovori o radu su neprecizni, od dnevnica im naplaćuju hranu i smeštaj, kradu im radne sate...

Što su ekonomska kriza i beda veće, prevaranata je sve više, ali i radnika koji jure posao ne razmišljajući o tome gde idu i šta ih čeka. U Sindikatu kažu da bi bilo dobro da im se obrate, jer su svi građevinski sindikati povezani u internacionalu, pa preko njih mogu i da se raspitaju o tome koliko je određena destinacija bezbedna.

Narodni poslanik i lider Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić navodi da su se čak i neki građevinci iz ovog sindikata, Užičani, našli u ropskom položaju u Rusiji:

- Bili su zaključani na gradilištu, nisu dobijali dnevnice, davali su im samo jedan obrok dnevno, na kraju su pobegli bez para, i jedva izvukli živu glavu. Tad smo pokrenuli pitanje radne eksploatacije naših u inostranstvu i shvatili da država nema nikakve podatke! To pokazuje njenu brigu o građanima.

Čak i oni koji uspeju da izvuku pare, po rečima naše sagovornice, ne zarađuju ni iz daleka toliko koliko im bude obećano.

I u organizaciji Astra, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima, konstatuju da je poslednjih godina sve više žrtava radne eksploatacije:

- To su uglavnom muškarci, što odudara od poznatog stereotipa, a vrbuju ih najčešće putem interneta.

Procenjuju da je u jednoj od najvećih afera, na gradilištu u Azerbejdžanu, zloupotrebljeno između 500 i 1.000 radnika!

Ministarstvo rada preporučilo je građanima Srbije da posao u inostranstvu traže isključivo putem 60 registrovanih agencija za posredovanje prilikom zapošljavanja. Ove godine, do 9. avgusta, upućeno je na rad na inostranstvo 677 osoba. Za agencije su predviđene velike kazne ako ne ispune svoje obaveze, kažu u Ministarstvu rada, i dodaju da oštećeni radnici mogu da se obrate ambasadi naše zemlje ili konzulatu ako imaju problema.