Hronologija naučnog bunta u Srbiji

Jun mesec je u Srbiju doneo nešto novo – talas bunta zbog nečega što bi većini građana bilo bezrazložno. Bunt izazvan tendencijom Ministarstva prosvete i nauke da pravi grube greške ili sistemski sputava razvoj nauke i tehnološkog razvoja u našoj zemlji.

U martu je država zaboravila da plati dalje finansiranje PISA studije koja sistematski meri stepen psotignuća našeg obrazovnog sistema na globalnom nivou, iz godine u godinu. Rezultati u prethodnim godinama nisu bili sjajni, pa jeverovatno neko pomislio da Srbiji ne treba ocena obrazovnog sistema.

Već u aprilu država je uspela da previdi da je istraživačima potreban pristup istraživačkim radovima te nije uplaćen novac KoBSON-u za objedinjenu pretplatu na najvažnije naučne časopise i zbornike radova za celokupnu naučnu zajednicu u Srbiji.

Istraživačka stanica Petnica ionako svake godine ispadne iz plana i budžeta tako da to nije ništa novo i teško se može pozicionirati na vremenskoj skali.

Maj mesec je bio posvećen prvim reakcijama naučnika na ukidanje finansiranja troškova istraživanja i naučnog rada. Međutim odgovora države nije bilo.

foto: Spasimo nauku!

Jun je zato doneo čuveni skandal sa Malom maturom, i provaljivanjem testova. Ministar ovaj problem pokušava da svede na problem krađe testova, dok stručna javnost misli da je problem mnogo dublji i da je na sistemskom nivou. Ove godine je dosadašnjih 100% nepoznatih zadataka zamenjeno sa 75%. Da li mi decu školujemo u Resavskoj školi i školi 21. veka?

Ipak, celokupnu javnost je iznenadio broj od 3000 naučnih radnika koji su početkom jula izašli u protest zbog smanjenja ulaganja u naučna istraživanja. Ne zbog plata. Nego zbog sistemskog urušavanja standarda koji su već postavljeni, i koji su Srbiju već što se tiče nauke uveli u EU.

Pokret „Spasimo nauku!“ je postao zbog svega ovoga jedinstven pokret u istoriji ovog dela Evrope koji se na neki način bori za prosvetiteljstvo u našoj zemlji u 21. veku. Bez kvalitetnog obrazovanja i ulaganja u nauku nema ni budućnosti za našu zemlju.

Bez obzira da li će sam naučnički bun za rezultat imati promenu ministra nauke ili ne, sigurno je da će naredni ministar nauke morati biti svestan šta se desilo ovog proleća. Javnost Srbije je jasno stala uz naučnike, koji su do tada smatrani za „čudake koji rade nešto samo njima zanimljivo“, ukazujući na to da je svesna značaja obrazovanja i nauke za razvoj celog društva i zemlje.

Ukoliko do promene ministra i dođe, to će pak značiti, da je naše društvo ušlo u zreliju fazu – fazu u kojoj postoji odgovornost za vođenje resora, a lista „manje bitnih“ resora se ukida. Svaki naredni nadležni ministar će moći ponosno da kaže koji rsor vodi, i moći će istinski da se bori za njega. Naučnici su pokazali da će za to imati podršku.

Još jedan rezultat je i to da nauka i obrazovanje ipak nisu više samo puki budžetski trošak, već istinska potreba, koja ovo društvo ne samo da gura napred, već ga i čini ravnopravnim delom globalne nauke.

Dobro došli u 21. vek – vek informacija i znanja.