Preminuo Jakov Grobarov

Velika i autentična urbana legenda Beograda na književnoj sceni se pojavio knjigom "Odgonetka sna" 1961. godine. Romanima i pričama naročito osvojio je široku čitalačku publiku i privukao veliku pažnju književne javnosti ali su ga mnoga književna priznanja i nagrade mimoišli.

Čitaoci će pamtiti njegove knjige: "Prošlost je prošla (autoboemografija)", "Kafanski biseri", "Ko je rekao živeli" i po brojnim pričama u "Politici" i književnoj periodici.

Datum sahrane biće naknadno određen.

"Bio je jedinstven"

Odlaskom Jakova Grobarova otišla je jedinstvena ličnost, boem, "beogradska faca", pisac koji je slavio život, ocenile su danas njegove kolege književnici.

Akademik Matija Bećković koji je često govorio o ovom književniku čija je zbirka priča "Dok sam bio živ" nedavno izašla u izdanju Udruženja srpskih izdavača, rekao je Tanjugu da je Grobarov bio "jedinstvena ličnost u posleratnoj istoriji Beograda - legenda kojoj je bilo mesto, ako ne pored neznanog junaka, onda u aleji pored znanih i zaslužnih građana".

Prema rečima Bećkovića on je proveo svoj junački život ne čineći zla i nedodvoravajući se nikome.

"Nije bio ekscentrični poltron, nego ekstravagantni i nezavisni pesnički lik, a kako je živeo, dugo je živeo, a najduže će se pamtiti", zaključio je Bećković.

Srpski pesnik Andrej Jelić Mariokov, koji se sa Grobarovim družio više od 30 godina, rekao je da svi znaju da je ovaj književnik bio "beogradska faca", jedan od poslednjih velikih boema i autentičnih pisaca nadrealista.

"Zaslužio je pristojnu sahranu uz zaslužne građane, ali nije bilo sluha u Skupštini grada Beograda, tako da će biti sahranjen na nekom privatnom mestu", rekao je Tanjugu Jelić Mariokov, dodajući da je to ono što ga tišti.

Predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić rekao je da je Grobarov bio dobar pisac jer je crpeo građu za svoja dela iz samog života.

Bio je čovek po mnogo čemu slobodniji od drugih ali i nesrećan jer je život tako diktirao. Bio je druželjubiv, dobar čovek sa svojim specifičnim stilom života koji mnogi nazivaju boemskim ali on je tako shvatao život koji prema njemu nije bio nežan, rekao je Andrić Tanjugu.

Izgubili smo dobrog pisca koji je slavio život. Njegove priče i pesme su literarno vredne i on je bio primer čoveka i pisca koji je literaturu shvatao kao osvajanje slobode, dodao je on.