Hrvatska tužba protiv Srbije

To se odnosi na period od 1991. do 1995. U preliminarnoj raspravi, koja će trajati pet dana, pravni tim Srbije zastupaće stav da Međunarodni sud pravde, kao sud Ujedinjenih nacija, nema nadležnost da presuđuje u sporu, jer u vreme kada je tužena Srbija nije bila članica ni UN, ni potpisnica Konvencije o genocidu, na kojoj se temelji nadležnost suda.

O tome kako će naš pravni tim obrazlagati tu tezu za B92 govori pravni zastupnik Vladimir Đerić.

B92: Sud je u slučaju sa Bosnom i Hercegovinom utvrdio da jeste nadležan. Zašto se sada koristi isti argument?

Đerić: Podsetiću da je do 2000. godine tadašnja vlada zastupala stav da je SRJ članica UN imajući kontinuitet sa bivšom SFRJ. Kada se odustalo od toga, mi smo primljeni u UN i onda se postavilo pitanje šta se dešava sa onim kada nismo bili član UN. Vi ste u pravu za BiH, ali u predmetu po našoj tužbi protiv NATO zemalja sud je odlučio da mi, kao zemlja koja nije bila član UN, ne možemo da se pojavimo pred sudom i da vodimo postupak protiv NATO zemalja.

B92: Rasprava koja će se voditi u ponedeljak neće biti rasprava o suštini tužbe o navodnom genocidu koji se dogodio od 1991. do 1995. u Hrvatskoj. Kada je tužba podneta 1999. godine, Hrvatska je tvrdila da je SRJ odgovorna ne samo za genocid nad Hrvatima, nego i nad Srbima.

Đerić: Tačno, postoje dva zahteva. Jedan se tiče genocida koji je navodno učinjen na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. prema nesrpskom stanovništvu, a drugi se tiče progona srpskog stanovništva iz Hrvatske i odgovornosti SRJ za taj egzodus. Međutim, kasnije Hrvatska je taj deo ostavila po strani i ostala pri ovom delu koji se tiče genocida protiv nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj. To je predmet suštine spora i o tome bi se raspravljalo ako bi sud rekao da ima nadležnost, a mi se nadamo da neće.