Nemački strah od krađe podataka

Strah od apsolutnog nadzora nije nov. Svi su svesni da je i nakon raspada Štazija, istočnonemačke tajne službe, bilo prisluškivanja i proveravanja, ali do sada se smatralo da je to špijuniranje ograničeno samo na nekoliko osumnjičenih. Najnovije saznanje, da su na meti špijuniranja zapravo svi, izazvala je veliku diskusiju i strah u Nemačkoj. Jer, lični podaci su Nemcima svetinja.

Kada se u okviru projekta „Gugl strit vju“ (Google Street View – projekt panoramskog prikaza ulica u gradovima širom sveta) počeo sa snimanjem ulica u Nemačkoj, panika je bila velika. Neki su čak pokušali da zaustave „Gugl“. Ipak, „Guglovi“ automobili mogli su da nastave da špartaju ulicama, a kamere da i dalje fotografišu svaku ulicu, samo što su vlasnici kuća dobili mogućnost da zatraže zamagljivanje svojih kuća. Već tada je Jens Ilenfeld, autor tehničkog bloga „Golem.e“, nije podržavao takve stavove: „Građani se bune protiv planova koje ima 'Gugl', a u isto vreme su televizijske kamere ispred njihove kuće ili se njihova slika objavljuje u novinama. Slavne osobe, koje inače traže pažnju javnosti, strahuju za svoju privatnost, a i ministri su najavili da će zamagliti kuće.“

Mogućnost zamagljivanja, mnogi vlasnici kuća su iskoristili, jer ne žele da vide svoje kuće na internetu. U pojedinim ulicama je zamagljena svaka treća kuća. Zbog toga „Gugl strit vju“ u Nemačkoj nije ni upola lep kao na primer ulice u Londonu i Parizu.

Nemci se razbacuju podacima

Iako sad svi govore o tome da „Fejsbuk“ deli lične podatke svojih korisnika: „samo“ 35 odsto Nemaca zapravo koristi društvene mreže. U mnogim drugim državama u kojima se koristi „Fejsbuk“, korisnika je više od 50 procenata. Nemački korisnici Fejsbuka većinom se vrlo oprezno ophode sa bezbednosnim uslovim na toj društvenoj mreži i smatraju da bi „Fejsbuk“ i „Gugl“ trebalo da se pridržavaju nemačkih standarda za zaštitu privatnosti.

O strogim nemačkim standardima za zaštitu privatnosti je još 1998. pisao američki informatički časopis „Wired“. Velika potreba za bezbednošću dolazi od „Nemačkog straha od interneta“. Taj strah u skladu je sa velikim nepoverenjem Nemaca prema svemu što je nepoznato i novo u njihovom okruženju. Internet je zaista za mnoge Nemce nepoznat teren. I oni su na njemu oprezniji nego ljudi iz drugih država.

Šifriranje je već dugo moguće

Novinara Burkharda Šredera, specijalizovanog za bezbednost na internetu, strah Nemaca uopšte ne iznenađuje: „Nemce si oduvek važili kao zabrinuti. Uvek su im u glavi samo rizici, a nikad šanse koje donose i nešto novo.“ Sa druge strane, oni umeju da šalju elektronsku poštu sa poverljivim sadržajem koja nije šifrirana. Čak i novinari rizikuju kada šalju svoju elektronsku poštu nezaštićeno. „Ali, šifriranje je moguće još od 1992“, objašnjava Burkhard Šreder. Na internetu se mogu naći uputstva za svaki internet pretraživač.

Čak i opunomoćenik Severne Rajne Vestfalije za zaštitu podataka Peter Šar, šifrira svoju elektronsku poštu. On ne veruje da korisnici interneta koji šifriraju svoje poruke, posebno privlače pažnju: „To se ne događa zbog šifriranja. Čak su i zavese na prozorima prihvaćena stvar“, napisao je Šar na svom Tviter profilu prošle srede (3.7).

U drugim zemljama je manje nepoverenja

Mnogi razloge za veliko nepoverenje Nemaca pronalaze u njihovoj istoriji. Autor Malte Lemer u svom članku za berlinski dnevni list „Tagesšpigel“, piše o različitim reakcijama povodom afere prisluškivanja. Žestoku reakcija Nemaca on pripisuje nasleđu Gestapoa (tajne policije u vreme nacionalsocijalizmom ) i Štazija. „Borba protiv svemoćnih tajnih službi, izazvala je svojevrsno suočavanje sa istorijom“.

I stručnjak za internet Burkhard Šreder veruje u kolektivno pamćenje Nemaca, koji su u tzv. Trećem Rajhu i u DDR-u stalno bili izloženi špijunaži. „Englezi znaju da ih prisluškuju, ali ne veruju da je njihova vlada u stanju da tako nešto uradi“, pretpostavlja on.

Američki politikolog Endrju Denison živi u Nemačkoj i bavi se preko-atlantskim vezama. Na pitanje smatra li da je reakcija na skandal prisluškivanja bila tipično nemačka, skoro je prasnuo u smeh: „Ko je ovde stvarno histeričan? To su političari i „ediji", kaže Denison. On smatra da većina Nemaca i nije bila toliko iznenađena, kao što to vole da predstavljaju političari. „Pričao sam sa mnogo ljudi, koji čak i pretpostavljaju da ih prisluškuju, pa se i ponašaju u skladu s tim.“

Autorke: Silke Vinš / Svjetlana Rezo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković