Srbiji treba više samopouzdanja (VIDEO)

Preporučio bih malo više samopouzdanja, jer sada za to ima razloga – kaže za Danas Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan.

U Beogradu se polemiše da li je Srbija odlukom Evropskog saveta dobila datum za početak pregovora, da li je on uslovljen ili ga nije dobila? Kako vi tumačite odluku lidera EU?

– Odluka je jasna: Srbija ima zeleno svetlo, pregovori sa Srbijom su otvoreni. Nema dodatnih uslova i neće biti dodatne odluke o tome da li treba otvarati pregovore. Ukoliko primena Briselskog sporazuma bude išla, uslovno rečeno, glatko, a ne vidim razloga da tako ne bude, Savet će biti u prilici da brzo, možda već u oktobru, potvrdi „pregovarački okvir“.

Očekujete li da Beograd do decembra ispuni sve obaveze na kojima insistira Nemačka?

– Da, uveren sam da će primena teći bez većih problema, jer su lideri obe strane uložili previše političkog kapitala da bi normalizacija odnosa bila odjednom ugrožena. Kada me pitate da li je moglo brže, moram da kažem da jeste i da su mnoge prilike tokom proteklih godina propuštene. Ali, mislim da ova „tranzicija“ ide sasvim u redu, imajući u vidu da su proteklih deset godina podgrevane tenzije i održavan pravni vakuum na severu Kosova. Promeniti sve preko noći, jednostavno, nije bilo moguće.

Šta je najvažnije što do decembra treba ispuniti iz Briselskog sporazuma, a bez čega nećemo dobiti početak pregovora u januaru?

– Zaključci Evropskog saveta govore o tome da se najkasnije u januaru održi međuvladina konferencija, dakle to može i ranije da se desi. Sve zavisi pre svega od Srbije. Svakako je najosetljivija tema bilo pitanje severa Kosova, na čemu se već do sada dosta uradilo zatvaranjem policijskih stanica i koracima ka preuzimanju suda u Mitrovici od strane Euleksa, i njegove integracije u kosovski sistem. Jedina preostala pitanja oko čijeg rešenja nije postignut dogovor su telekomunikacija i snabdevanje energijom, i to je potrebno rešiti što pre kako bi se i poslednje države članice EU uverile da je normalizacija odnosa postala nepovratna.

Stavom Nemačke ceo proces pregovora Srbije i EU i atmosfera u društvu biće obeleženi odnosima s Kosovom. Da li je to dobro?

– Da, to je svakako dobro, ne samo zbog evropskog puta Srbije i Kosova, ekonomskog oporavka, nego najpre i pre svega zbog Srba na Kosovu i pomirenja Srba na obe obale Ibra. Oni prvo izlaze na izbore. Vi ste u pravu kada kažete da je prethodni period bio obeležen zahtevima EU za normalizacijom odnosa s Prištinom, ali same pregovore će obeležiti napori ka uspostavljanju vladavine prava i reforma ekonomije.

U prethodnom intervjuu Danasu rekli ste da, „ukoliko novi politički lideri u Beogradu budu krenuli u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije unutar svojih stranaka i u svom okruženju, mogu sačuvati i ojačati poverenje i napraviti od Srbije pravnu državu“. Da li su srpski političari napredovali u ovom smislu? Jesu li hapšenja samo kozmetička, kako tvrdi opozicija?

– Borba protiv sistemske korupcije se ne može uspešno okončati preko noći. Lično smatram da su neki važni rezultati već postignuti, iako moram da ponovim da se pod „track record“, na kojem insistira Evropska komisija, podrazumevaju pravosnažne presude. Predsednik ES Herman van Rompej je i sam u svojoj čestitki Srbiji na otvaranju pregovora ukazao na napredak na ovom polju.

Jeste li iznenađeni dosadašnjim radom i ponašanjem premijera Dačića i vicepremijera Vučića?

– Dačića sam poznavao od ranije kao pragmatičnog lidera koji je okrenut budućnosti i nisam bio iznenađen njegovom hrabrom i državničkom odlukom da uđe u direktan dijalog sa kosovskim premijerom Tačijem. On je zaslužan što je Srbija konačno sišla sa „nebeske“ na „zemaljsku“, to jest „evropsku Srbiju“. Što se tiče Vučića, mi imamo odličnu komunikaciju i izuzetno mi je drago što prepoznajem njega, nekadašnjeg nacionalistu, kao jednog od vodećih proevropskih političara u Srbiji.

Rekli ste nedavno da Srbija može da pretekne Crnu Goru u pregovorima. Zašto to mislite?

– Zato što mislim da u ovom trenutku Srbija pokazuje znake zdravije političke dinamike u kojoj je moguće napraviti neophodne iskorake. Pred reformom pravosuđa tek leže pravi izazovi, ali mislim da je ona sada na pravim temeljima i zato imam razloga za optimizam. Ključni testovi nezavisnosti i sposobnosti pravosuđa će doći u vidu rešenja sada već decenijama starih slučajeva ubijenih novinara pod Miloševićevim režimom, kao i istraga političke pozadine atentata na Zorana Đinđića.

Izbori bi blokirali Sporazum i reforme

Da li bi prevremeni izbori u Srbiji bili način da vlada koja bude formirana posle njih dobije nov i pun legitimitet za vođenje pregovora sa EU? Ima li ova vlada takav legitimitet i kapacitet?

– Aktuelna vlada je stupila na dužnost pre manje od godinu dana i smatram da time i dalje ima pun legitimitet. Vanredni izbori ove godine bi svakako usporili do zaustavljanja primenu Briselskog sporazuma i sprovođenje reformi. Mislim da malo ko u Srbiji želi izbore, a još manje ima onih koji bi poverovali u realnost takve opcije. To bi mnogo koštalo, pre svega u izgubljenom vremenu.