Vidovdan - dan srpskih pobeda i poraza

DA je nadvojvoda Franc Ferdinand 1914. promenio plan i došao u Sarajevo samo neki dan kasnije, možda bi zadrhtala ruka Gavrila Principa. Opijen simbolikom Vidovdana, kosovskog zaveta i idejom oslobođenja, atentator, mlad i buntovan, nije imao dileme - povukao je obarač belgijskog "brauninga" i, makar na papiru, preokrenuo tok istorije.

Lazarev izbor za nebesko carstvo i ideja žrtve za više vrednosti učinili su Vidovdan mitskim danom srpskog naroda. Niz dramatičnih događaja koji su se u novijoj prošlosti odigrali 28. juna, od atentata u Sarajevu pa do mnogo očekivanog datuma za pregovore sa EU, samo su ojačali njegovu simboliku ključnog datuma srpske istorije. Zvanično proglašenje kneza Lazara za svetitelja 1892. godine u vidovdanski kult unelo je crkveni, pravoslavni element, iako se u njemu prepoznaju i tragovi paganske prošlosti, koji su, tihi i prikrivani, opstali do danas.

Nauka o Vidovdanu, međutim, kaže sledeće - kult ovog praznika nastao je zajedno sa kosovskim mitom tek u 19. veku, u vreme romantizma i buđenja nacija. On je objedinio korpus starih narodnih običaja posvećenih proleću, kult mrtvih i tek na poslednjem mestu - legendu o bici protiv Turaka. Kao takav poslužio je kao moćno sredstvo u nacionalnom oslobođenju i stvaranju države.

Da je kosovska komponenta u slavljenu Vidovdana novijeg datuma potvrđuje nam i prof. dr Vesna Marjanović, etnolog iz Etnografskog muzeja u Beogradu. Ona naglašava da je Vidovdan proslavljan u znaku narodnih verovanja u kult mrtvih i početak prolećnog životnog ciklusa.

- Period posle Vaskrsa bilo je vreme poštovanja pokojnika - objašnjava dr Marjanović. - Vidovdan je pripadao nizu letnjih praznika (Đurđevdan, Ivanjdan, Trojice), koji je, osim slavljenju novog životnog ciklusa, bio posvećen i dušama umrlih. Na Vidovdan se zato izlazilo na groblja, gde je iznošena isključivo posna hrana. U pojedinim delovima Srbije u vidovdanskim običajima nema ni najmanjeg pomena kosovskog predanja.

Sagovornica "Novosti" kaže da je u drugim delovima Srbije kult kneza Lazara bio jači, pa se na Vidovdan pali kandilo i spominje legendarna bitka. Treći sloj, po njenim rečima, jeste korpus narodnih verovanja vezanih za čarobnjaštvo - verovanje u magična svojstva trave vidovčice, umivanje vodom, ali i iznošenje pokućstva kako bi ono bilo viđeno. Iako se često pominje, teško se može naći jača veza današnjeg tumačenja Vidovdana sa kultom slovenskog boga Svetovida.

Široka simbolika Vidovdana i njegovo duhovno uporište u podvigu kosovskih junaka, žrtvovanje, pobedu u porazu i kult izbora između dobra i zla, nemetnuli su kao model vođenja naroda i države. Za profesora Bogoslovskog fakulteta Vladimira Vukašinovića polemika vezane za "nebesku i zemaljsku Srbiju" nesrećna je, nepotrebna i ne vodi nikuda.

- Srbija koja nas interesuje ne može da bude ni samo nebeska ni samo zemaljska. Pošto mi nismo vera u Boga koji je samo na nebesima niti neka ideologija čoveka koji se baca kamenjem na nebo, nego vera Bogočoveka, koji je radi nas postao čovek, onda je naše opredeljenje uvek za nebozemnu Srbiju. Ona zna koje su joj vrednosti primarne, ali i koja istovremeno postoji u aktuelnom svetu i vremenu, mereći ih svojim primarnim vrednostima i svojim suštinskim opredeljenjem.

Vukašinović kaže da postoje dva pristupa životu i njegovom sadržaju - duhovni i telesni. Jedan vidi do granice tela i tla, dok drugi "dobacuje" i sa one strane zemaljskog i istorijskog - ne samo ka visini, nego i u budućnost. Pogled, kako naglašava profesor, koji se ne plaši oskudnog danas i tužnog sutra. On živi uključujući u svoje postupke mnoga prekosutra i svoju odgovornost za njih.