Sloboda Mićalović: Ne matira se Monika Beluči

SLOBODA - Boba Mićalović poslednjih godina jedna je od najpopularnijih glumica - od "Zone Zamfirove" i uloge Vaske, koju je dobila na trećoj godini studija, njena karijera beleži samo uzlazni hod. Igrala je u hit filmovima i TV serijama "Pljačka Trećeg rajha", "Ilka", "Gde cveta lumun žut", "M(j)ešoviti brak", "Ranjeni orao", "Ne daj se", "Kraljevina Srbija", "Nepobedivo srce", "Jagodići"... Pozorišna publika pamti je po likovima u predstavama "Koštana", "Tre sorele", "Brod ljubavi", "Komedijaši", "Tartif", "Miris kiše na Balkanu", "Don Krsto", "Nije smrt biciklo da ti ga ukradu"...

Među priznanjima koje ima su nagrada "Zlatni osmeh" na festivalu Dani satire u Zagrebu (za ulogu Elmire u "Tartifu"), Oskar popularnosti, dva priznanja "Glumački par godine", koje dodeljuje naš list...

Sloboda Mićalović rođena je 1981, udata je za glumca Vojina Ćetkovića sa kojim ima ćerke bliznakinje Veru i Milu.

l Kako je podeljena vaša porodična kuhinja?

- "Zadužena" sam za ono što volim da jedem, a to su slatkiši, odlično spremam kolače i torte, a Vojin je majstor slanih specijaliteta. On je tu vrlo kreativan i ozbiljno kuva. Uzela sam od njega neke fazone šta s čim ide, a najzanimljivije je to što nijedan recept ne može da ponovi, zato što sve improvizuje na fenomenalan način i dobija inspiraciju u trenutku.

- Spremi mi biftek na rukoli, sa raznoraznim začinima, balzamikom, dresingom, tunu sa fantastičnim povrćem... Ni u jednom restoranu, ni u jednoj zemlji, nisam jela bolji biftek od njegovog. On, međutim, nije zahtevan kad neko drugi kuva, i to je meni, uz sve druge dobre osobine koje ima, vrlo muževno - "pala mi je sekira u med"!

* Ko su naši najmuževniji glumci?

- Ako izuzmem mog muža, najmuževniji su Bekim Fehmiu, koji je neprevaziđen u toj "utakmici", Dragan Nikolić, Berček na neki svoj fazon, Vuk Kostić, moj kum Đuričko, koji je sve lepši i lepši, muževniji i muževniji. Ali, i u novoj generaciji glumaca ima onih koje krasi muževnost, kao što su, recimo, Nikola Rakočević, Viktor Savić, Miloš Biković, Petar Strugar.

* Uskoro počinjete snimanje novog filma sa Kusturicom?

- To je moja prva saradnja sa njim, i ostvarenje moje dugogodišnje želje. Mislim da ne postoje glumac ni glumica koji ne žele da rade sa Kusturicom, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, svetu. Ima ovde onih koji se prave ravnodušni, ali znam da sigurno nije tako. Kusturica je jedan od onih reditelja - jedan od najdarovitijih u filmskoj umetnosti.

* Čime ćete "matirati" Moniku Beluči, s kojom igrate u filmu "Na mliječnom putu"?

- Ne može tu da se matira! Monika Beluči je sinonim za ženu - lepa, rasna, beskrajno zanimljiva, tajanstvena. Još je nisam upoznala, ali sam čula da je komunikativna, opuštena i otvorena. Za početak, pokušaću da joj pomognem prvo oko jezika, da je tu fasciniram, pošto ona u filmu mora da govori srpski.

* Da li novom ulogom možda izlazite iz likova dobrih, romantičnih, vaspitanih, patrijarhalnih žena koje ste "autorizovali"?

- Biće vrlo zanimljiv rad na tom filmu, pošto jednu od glavnih uloga igra i Kusturica. Moja uloga je, takođe, velika i lepa, i drugačija od onih na koje je publika navikla. Mogu da kažem samo to da igram sestru plaćenog snajperiste, koji je najbolji u svom zanatu i radi u Avganistanu. Ta njegova sestra tokom rata čuva babu, kuću, sebe, i sve što joj je brat ostavio, a prodaje mleko vojnicima. Ali zaljubljuje se i nesrećno gine. To je, otprilike, kroki mog lika, i žene koja je vrlo uzbudljiva.

* Šta je ono što ženu čini uzbudljivom?

- Stav, prema sebi, životu. Za mene je uzbudljiva žena ona koja je svoja, koja zna šta želi od života, i šta je čini srećnom. Ne kažem da je lako doći do te odluke šta želiš od života. Ali, žena koja je prihvatila svoj život i svoj put takav kakav je, i bori se na najbolji mogući način sa tim što ima, jeste uzbudljivo. Volim žene koje su ostvarene, i privatno i u profesiji, jer mi daju nadu da to jeste moguće, i da jedan segment života ne isključuje onaj drugi.

* Šta je gluma?

- Gluma je istina do koje je, u suštini, najteže doći. U pravoj glumi, zapravo, nema glume, i svaki put kad glumiš, kad slažeš, to se vidi. Zato u životu, apsolutno, ima mnogo više glume nego pred kamerama i na sceni. Iz prostog razloga što su ljudi sazdani kao "životinje" - brane se, odbijaju da priznaju istinu koja im se ne sviđa, i sve to iz straha za poziciju, opstanak. Stalno se susrećemo sa onima koji u svom životu, svakodnevno, "igraju" ono što bi, u stvari, hteli da budu, što pogotovu danas, u ovom moru poluvaspitanih i poluobrazovanih ljudi, toliko dolazi do izražaja.

- Nikada se privatno ne koristim glumom, da nije tako, ne bih plaćala kazne policajcima, a plaćam ih redovno, i nikada me nisu pustili.

* Šta je ono novo što je donela vaša generacija žena?

- Moja generacija odrastala je i bila mlada teških devedesetih godina, nije imala romantični optimizam kao, recimo, doba šezdesetih i sedamdesetih, koje je upamćeno, između ostalog, i po tadašnjoj novoj generaciji žena, poput Bebe Lončar, i novom, slobodnom duhu koji se stvarao. Ja sam mislila da će moja generacija promeniti sve što je dobila kao ružne okolnosti, i dalje ne odustajem od te ideje. Uvek sam bila revolucionar, mada nisam baš primetila da smo mi žene mnogo napredovale. Vapim za tim šezdesetim godinama, koje su zaista imale svoje fetiše i simbole u svakom smislu.

* Koliko se razlikujete od fine devojke iz komšiluka, koja je vaš javni imidž?

- To jesam ja u suštini, plus i pomalo patrijarhalna, tradicionalna, i te karakteristike nisu samo moj javni imidž. Jedino što ljudima promakne jeste to što misle da sam jako mirna, a naprotiv, vrlo sam brza na jeziku, temperamentna i besna žena, nisam baš uvek tako mila kako izgledam, i ne znam da prećutim istinu.

* Da li muškarci zaista više vole "besne" žene?

- Kako koji, ali definitivno mislim da njima treba nešto "mešano" - nežnost i bes, strpljenje i impulsivnost.

* Šta je ono što ste naučili o muško-ženskim odnosima?

- Naučila sam da muškarac i žena koji su ljubavni par ne mogu biti drugari. Oni koji u svom odnosu skliznu u to, čine najveću grešku.

* Jesu li žene zaista sa Venere, a muškarci sa Marsa?

- Mislim da da, apsolutno. Ali to je ono što nam je priroda dala, i upravo ta tenzija, ta različitost između žene i muškarca stvara njihovu međusobnu fascinaciju. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postoji divna predstava "Samo neka bude lepo", koja vrlo tačno objašnjava da smo mi toliko različiti, da uopšte ne vredi ni razmišljati o tome da treba da postanemo slični. I svi želimo samo da nam bude lepo, i muškarci, i žene, ali ne možemo da pronađemo način, ne možemo da se spojimo, a moramo da nađemo taj zajednički put da nam bude lepo.

* Šta je ono što muškarci najteže razumeju kod žena, a šta ono što žene najteže razumeju kod muškaraca?

- Muškarci najteže razumeju naš životinjski instinkt da "namirišemo" ono što će se desiti.

* Kako ste vi "namirisali" da je Vojin Ćetković baš taj, vaš muškarac?

- Kad sam srela Vojina prvi put mi se desilo da sam poželela da imam decu. To je bio prvi signal i instinkt da je to on.

* Šta je za vas najglamurozniji deo ženske odeće?

- Dobra večernja haljina, ona koja pripada visokoj modi, i više može da bude simbol prestiža nego što može da se nosi. Nešto kao glamurozan kostim, sa izrezom na leđima "odavde do večnosti".

* Brando ili Bred Pit?

- Brando je Brando - fenomenalan glumac koji nije morao ništa da kaže, sve se videlo na njemu. Nestvaran potpuno, genijalan. Ali vrlo sam slaba na Breda Pita. Dakle, Brando kao glumac, Bred kao pojava.

* Bet Dejvis ili Ingrid Bergman?

- Ingrid Bergman. Volim te jake žene koje umeju da se nose sa životom.

* Vudi Alen ili Lars fon Trir?

- Vudi Alen, i mnogo bih volela da radim sa njim. Iako "Ponoć u Parizu", recimo, umetnički nije film najvećeg formata, ipak ga obožavam. Po tom principu "sve je moguće", oduzela bih se kada bih bila u ekipi sa Šonom Penom, De Nirom, Denzelom Vošingtonom, Meril Strip, koja je najveća, Salmom Hajek, ili kada bi mi Tarantino dao neku ulogu. Nisam, međutim, od onih glumica koje sanjaju internacionalnu karijeru. Volela bih jednom u životu da prošetam crvenim kanskim tepihom, ali nikada nisam razmišljala da bih mogla da odem odavde.

* Koja bi žena ovde mogla da napravi političku stranku, i da ta stanka zaista bude respektovana?

- Nekako se našim ženama ne veruje kad god se upuste u politiku, jer ih muškarci još nisu prihvatili kao ravnopravne. Mislim, međutim, da bi recimo Mirjana Karanović uspela da se izbori sa njima i da bi imala snage da pobeđuje u politici, mada to nju, naravno, ne zanima. I Tamara Vučković, glumica i upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, takođe ima snage i hrabrosti, jer se i te kako bori sa svim problemima.

* Čemu vas uče vaše ćerke Vera i Mila?

- Da je dan koji svane jedan jedini i neponovljivi, i da ga treba iskoristiti najbolje. Ta čistota koju deca imaju, i to ne razmišljanje jesu najveća mudrost. Jer, život teče sam po sebi, a mi mu svojim razmišljanjima i svojom željom da upravljamo događajima samo smetamo da ide svojim putem. Deca nam daju čarobni recept - raduj se, otvaraj oči, budi slobodan i radoznao za druge stvari. Kod dece ne postoji ono što je bilo juče, i to je ono što učim od mojih ćerki. Pokušavam da vratim osećaj koji sam sigurno imala kao dete - da je važno samo ono što je danas, i možda ono što će biti sutra.