I kurs stvara manjak u kasi

DOK se sastavljao budžet za 2013. godinu, preteralo se i u očekivanju od poreza na dodatu vrednost. Taj nemet je lane povećan za dva odsto, pa se verovalo da će budžetu doneti sedam odsto više novca nego u 2012. godini. Podaci pokazuju da je od PDV-a, kada se obračuna inflacija, stiglo svega 2,5 odsto više.

- Taj prihod je manji jer je povećanje stope PDV realno smanjilo potrošnju i to je uračunato – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Ono što nije uračunato, jeste jačanje dinara. Kada je budžet pravljen, jedan evro je vredeo 118 dinara, a u prva četiri meseca je u proseku vredeo 111,5 dinara. Čak dve trećine poreza na dodatu vrednost se naplaćuje pri uvozu. Da je kurs bio na istom nivou, prihodi od PDV-a bi bili 4,4 odsto veći. Znači da je potrebna bolja koordinacija monetarne i fiskalne politike.

Država se više od mesec dana muči sastavljajući plan štednje kako bi smanjila minus u kasi, koji je na kraju maja dostigao 93,6 milijardi dinara.

Bez hitnog sprovođenja mera deficit Srbije bi na kraju godine mogao da dođe i do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, što znači da bi bio ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi, ali i skoro duplo veći od plana.

Analize ekonomskih stručnjaka pokazuju da je plan omanuo i to precenjujući prihode, koji su u prva četiri meseca realno za skoro pet odsto manji nego u istom periodu lane.

Dodatni manjak krije se u troškovima koje zvanični budžet nije uračunao u rashode.

Procene analitičara Fonda za razvoj ekonomske nauke su da su prihodi budžeta precenjeni za 45 milijardi dinara.

Očekivanja od poreza na dobit su preterana za 25 milijardi dinara, od neporeskih prihoda za 15 milijardi, a od akciza za pet milijardi dinara.

- Bilo je nerealno očekivati znatno veći prihod od poreza na dobit kada je prošla godine bila recesiona - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Vlada godinama očekuje značajna sredstva od banaka u stečaju, a onda se ispostavi da ona ne mogu da se iskoriste.

U zvaničan budžet, međutim, nisu uključeni ni izdaci za preduzeća poput „Galenike“, „Srbijagasa“, „Železnica“, pa ni troškovi sanacije banaka. Kada se sve to obračuna, a da nema nikakvih mera štednje, dostigli bismo deficit od sedam odsto BDP.

TROŠKOVI budžeta u prva četiri meseca 2013. godine su za 9,1 odsto manji nego u istom periodu lane. Manji su kapitalni izdaci, subvencije, a odlaže se i nabavka robe i usluga.

Jedini rashod koji beleži značajan rast je - otplata kamata. Na nju smo od početka godine dali skoro 40 odsto više nego u istom periodu 2012. godine.