Udar cena sa pijace

CENE u Srbiji, uprkos sve praznijim džepovima građana i dalje ne - miruju! Inflacija je merena rastom potrošačkih cena u aprilu ove godine povećana za 0,8 odsto u odnosu na mart, mada kurs miruje, a cene transporta beleže pad. Na godišnjem nivou inflacija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dostigla 11,4 odsto.

Prošlog meseca najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića - za dva odsto, a najveći udar cena stiže sa zelenih pijaca. Povrće je u odnosu na mart poskupelo za više od 10 odsto, voće za 4,3 odsto, dok je za 0,4 odsto veća cena jogurtu, mleku, siru, mesu manjih dobavljača. Uzrok drastičnog poskupljenja zeleniša na pijacama i u radnjama je papreno skupo rano voće i povrće. Kilogram paprika nudi se od 350 do čak 570 dinara, a uvozne kruške dostižu i 450 dinara.

- Uobičajen sezonski rast poljoprivrednih proizvoda opet je najviše uticao na rast cena na malo - kaže za „Novosti“ Vladana Hamović, ekonomista.

- To je teško izbeći u ovom periodu godine. Hrana je uprkos svim uticajima neopravdano skupa u našoj zemlji s obzirom na kupovnu moć. Lavovski deo inflacije opet je prebačen na hranu i piće, a to je i dalje najveći izdatak za prosečnu porodicu.

U aprilu više para izdvajalo se i za rekreaciju i kulturu - 1,2 odsto, za restorane i hotele 0,6 odsto, zdravstvo 0,5 odsto i odeću i obuću 0,1 odsto... Istovremeno, pojeftinio je transport za 0,3 odsto, nameštaj i sredstva za održavanje kuće za 0,2 odsto, a komunikacije i obrazovanje za po 0,1 odsto. Za oko 0,4 odsto pojeftinili su sokovi, mineralna voda, šećer, med i čokolada, a za jedan odsto kafa, čaj i kakao proizvodi. Ulja i masti prošlog meseca sniženi su za dva procenta.

- Rast cena čak i u uslovima stabilnog deviznog kursa ukazuje na duboke strukturalne probleme sa kojima se suočava privreda Srbije već niz godina - kaže Dejan Erić, ekonomista.

- U našem slučaju uzroke inflacije ne možemo tražiti isključivo na strani troškova ili tražnje. Oni su mnogo dublji i nalaze se u poremećenoj privrednoj strukturi. Za rešavanje tih problema potreban je duži vremenski period i jasna strategija ekonomskog razvoja i nove industrijske politike, koje na žalost još nemamo.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je inflacija od 0,8 odsto u domenu „statističke greške“. A kada se, recimo, posmatra samo kretanje kursa i inflacije na kratak rok, to kaže „ništa ne znači“, jer treba gledati trendove.

- Ko očekuje pad cena zbog apresijacije dinara, taj ne poznaje tržište - ističe Stevanović.

SVE U TANJIR

IZDACI za hranu i bezalkoholna pića u potrošačkoj korpi u Srbiji iznose i do 44 odsto, što je već godinama ubedljivo najveća stavka. Redosled naših troškova je potom ovakav: stanovanje, struja, voda, prevoz. Sa takvom strukturom troškova i prosečnom zaradom nešto većom od 380 evra teško da se može i nešto drugo pazariti za mesec dana.