Pravoslavna crkva danas obeležava Veliki petak, dan kada je po predanju, Hristos razapet na Golgoti.
Danas se farbaju vaskršnja jaja
Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koji SPC obeležava u nedelju 5. maja.
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevandjelja o dogadjalima u dane Stradanja. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.
Farbanje jaja
Kroz običaj farbanja jaja pred Vaskrs čuva se sećanje na događaj kada je sveta Marija Magdalena posetila rimskog cara Tiberija i poklonila mu crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”.
Crvena boja simboliše Hristovu krv ali i njegovu božansku prirodu, dok jaje simbolizuje obnavljanje, rađanje novog života.
Za braću Stefana i Luku Šukilović, od kako su prohodali, jutro na Veliki petak započinje na uobičajen način. Oni u svom živopisnom zlatiborskom selu Šljivovica biraju biljke, koje će biti iskorišćene za bojenje jaja.
Dok se na šporetu krčka lukovina, oni pomažu majci Nataši da pripreme šare na uskršnjim jajima.
"Kada se boje jaja, boje se na prirodan način u lukovini i beru se travčice po prirodi, koje imaju lep oblik i veže se u čarapu da bi šara bila lepa", kaže mama Nataša.
Šukilovići osim prirodnih šara, za bojenje koriste isključivo lukovinu.
"Najviše zbog zdravlja, jer ovo je prirodan način bojenja, tako da u ove boje ne verujemo. A i tradicija je znači, svekrva i baba i ovde ceo kraj ovako boji jaja kao mi", dodaje domaćica.
Čuvarkuća je jaje koje se prvo uradi i stavlja se, čuva se do sledećeg Vaskrsa. Jaja se boje na Veliki petak, ili Veliku subotu, a potom krase Usrkršnju trpezu, koja je nakon dugog posta u zlatiborskim krajevima bogata mrsnim jelima, kaže baka Obradinka.
Deda Branko kaže da će prvomajske i Uskršnje praznike 2013. godine, ovo domaćinstvo, koje se bavi i seoskim turizmom, po prvi put posle duže vremena proslaviti u isključivo u krugu porodice.
"Ovo je domaćinstvo kategorizaciju uradilo 2003. godine. Od tada smo imali za prvomajske praznike stalno, za mesec dana unapred ugovorene goste. A ove godine su prvi put zvali, ali još niko zvanično nije potvrdio dolazak, kaže Šukilović.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
