Nastaviti pregovore

Ne treba zamerati pregovaračima što je proces zastao, već ih valja ohrabriti da se što pre nađe rešenje – ovim rečima Slobodan Petrović, zamenik premijera Kosova i predsednik srpske Samostalne liberalne stranke, u intervjuu za Danas rezimira postignuto u briselskom dijalogu i izražava optimizam u vezi s onim što sledi.

Kako ocenjujete „trenutni epilog“ pregovora Beograda i Prištine?

– Naravno da trenutni neuspeh procesa, odnosno nepostizanje dogovora Prištine i Beograda nije ohrabrujuća vest. I pored toga nemamo prava da sada stanemo i izgubimo energiju i dozvolimo da se proces vrati na mrtvu tačku. Ja sam, bez obzira na činjenicu što su pregovori formalno prekinuti i što najodgovorniji ljudi u Beogradu nisu prihvatili ponudu iz Brisela, ipak optimista da ćemo do rezultata doći.

Šta mislite o zvaničnom stavu Vlade Srbije – da ne prihvati predlog EU, ali da zatraži hitan nastavak pregovora?

– Naša je odgovornost da ne dozvolimo da nas loša vest o nepostizanju dogovora obeshrabri i u tom smislu mene raduju neki pozitivni signali. Najpre, iako je Beograd odbio sporazum, Vlada Srbije je saopštila da ostaje privržena dijalogu i želi njegov nastavak, što je dobro. Evropska unija je, s druge strane, poslala signal Srbiji sa pitanjem koja su njena očekivanja od nastavka dijaloga, kako bi razjasnili trenutnu poziciju. Priština je neuspeh pregovora ocenila kao razočaranje, ali bez optuživanja druge strane za bojkot i opstrukciju procesa. Diplomatija je, takođe, veoma aktivna. To je u ovom trenutku kamen oslonca za novu političku akciju. Samostalna liberalna stranka, kao najveća stranka kosovskih Srba, prepoznaje potrebu da se nađe nova energija za pronalaženje dogovora, jer su upravo Srbima sa Kosova ti dogovori neophodni.

U Beogradu se stvara utisak da je sada sav teret na Srbiji, a da Kosovo i EU imaju usaglašen stav. Da li je to tačno?

– Činjenica da se o konkretnoj ponudi čekao odgovor Beograda, jer je Priština prihvatila ponuđeno, govori da je stav između EU i Kosova usaglašen. S druge strane, ovi pregovori su zahtevali kompromis sa obe strane i ja vas uveravam da su oni bili dvosmerni. Obe strane su pod pritiskom dela svojih javnosti, i to nije samo specifičnost Srbije. Lideri, uostalom, imaju obavezu da donose hrabre i racionalne odluke, u čemu se moraju upravljati interesima građana, a ne skupljanjem jeftinih političkih poena.

Kakav je vaš stav, kao predsednika SLS – da li pregovore o severu Kosova treba brzo nastaviti, i pod čijim okriljem?

– Moj stav je da je pogubno za srpske interese na Kosovu ako bi se posebno pregovaralo o severu Kosova. Iako se neretko iz Beograda čuju takve inicijative, ne postoji nijedan argument za to. Razlike između položaja Srba severno i južno od Ibra postoje, one su izazvane pre svega etničkim zaleđem Srbije koje sever Kosova ima, ali i nizom događaja iz prošlosti. Te razlike se uvažavaju u dogovorima, ali se interesi srpske zajednice moraju zadovoljavati jedinstveno i bez razlike na geografski položaj na Kosovu. Pregovore u Briselu treba nastaviti i u najkraćem periodu finiširati.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, nije realno da se ostvare ambicije koje se ovih dana čuju u medijima o izmeštanju mesta pregovora. Posle ovoliko vremena, kasno je za to.

Za kakvo se rešenje vi lično zalažete?

– Konkretne predloge saopštili smo u Briselu, na mestu gde se odluke i donose. Zbog poštovana briselskog procesa, ali i zbog želje da na bilo koji način ne otežam položaj bilo koje strane, moraću da vam odgovorim samo na nivou principa. Da bi zaživelo u interesu građana, rešenje mora biti održivo i celovito za kompletnu srpsku zajednicu na Kosovu, uz uvažavanje specifičnosti pojedinih njenih delova. Oko ovih principa i nema razlike među pregovaračima iz Brisela. U Briselu su samo dogovarani mehanizmi za ostvarivanje tih principa.

Bili ste učesnik sedme i osme runde dijaloga u Briselu. Kako vam je sve to izgledalo, koji je vaš „najjači utisak“?

– To što u ovom trenutku nemamo do kraja usaglašene stavove pregovarača pre svega je posledica što su početne pozicije bile jako udaljene, a problemi nagomilani. I pored toga, najveći broj pitanja je usaglašen. Svi mi koji smo učestvovali u briselskom procesu demonstrirali smo upornost i iskrenu želju da ovaj proces uspe. Ovakve odluke su za sve teške, a dodatni pritisak stvara i vremensko ograničenje za donošenje odluke. Gotovo da je naša specifičnost to što je izgubljeno 13 godina, koliko je prošlo od okončanja sukoba na Kosovu, da bi danas bukvalno gledali na sat da bi se donele važne odluke. Zato ću vam iskreno reći da ne treba zamerati pregovaračima što je proces zastao, već ih ohrabriti da se što pre nađe finalno rešenje.