„Jednom, u skoroj budućnosti hoću da odem sam u Veliku Hoču i da tamo ostanem najmanje mesec dana, da živim sa tamošnjim ljudima, da idem u kupovinu, kuvam, sakupljam pečurke, naučim bolje srpski i to sve iz solidarnosti sa njima“, rekao je austrijski pisac Peter Handke na uručivanju nagrade „Momo Kapor“, koju je dobio za roman „Moravska noć“. A naknadno se, kažu izveštači, prisetio i dodao da želi da ode i u Orahovac.
Nije ovo prvi put da je pisac nemačko-slovenačkog porekla našao za shodno da se pozabavi temama u određenom trenutku gorućim za ovu zemlju i uvek od nacionalnog značaja i dalekosežnih istorijskih dometa i posledica. Bio je tu devedesetih za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pa za vreme bombardovanja Srbije, pa je Miloševića posećivao u Hagu, a zatim održao i govor na njegovoj sahrani.
Gotovo svaki put kada je Srbija posezala za svojom omiljenom ulogom žrtve, Handke se našao tu da tu žrtvu posvedoči. Ipak, na primedbu predsednika Nikolića, koji je iskoristio njegov boravak ovde da ga odlikuje, da je zbog te svoje uloge stradao, Handke je odgovorio: „Nisam bio ničija žrtva, srpski narod je žrtva“, podvukao je još jednom.
Handke, rođen 6. decembra 1942. u Austriji, svoju spisateljsku karijeru otpočeo je šezdesetih, u početku u istom književnom krugu kome je pripadala i austrijska nobelovka Elfride Jelinek, a pažnju na sebe skrenuo je pozorišnim komadom „Psovanje publike“. Još jedno svoje poznato delo, „Golmanov strah od jedanaesterca“, takođe je pretočio u dramski oblik, tačnije, filmski scenario. Čuvena je i njegova saradnja sa Vimom Vendersom na scenariju „Neba nad Berlinom“. Svojevremeno je režirao film „Levoruka žena“, koji se našao u konkurenciji Kanskog festivala. A pre neku godinu bio je na čelu žirija ovdašnjeg filmskog festivala Kustendorf.
Bihnerovu nagradu vratio je sam iz protesta zbog bombardovanja Srbije, a nagrade „Hajnirih Hajne“ odrekao se posle pritisaka čelnika Diseldorfa zbog njegovih veza sa Miloševićem. Handkeovim priznanjima iz sveta, što literarnim, što filmskim, priključena su i neka sa ovih prostora. Recimo, nagrada Fondacije Braća Karić. A od prošle godine je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, dok je ovih dana promovisan i u inostranog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Početkom godine u njegovoj rodnoj Austriji, u Pozorišnom muzeju u Beču, otvorena je izložba koja se bavi njegovim pisanjem za teatar. Iz dve veze ima dve kćeri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
