Mislim da će ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, 1. jula, odnosi Srbije i Hrvatske postati složeniji i napetiji, najpre zbog toga što neće biti ni prividnog međunarodnog pritiska na vlasti u Zagrebu – ističe za Danas Čedomir Antić, istoričar i predsednik Naprednog kluba. Kako dodaje, Hrvatska ima moćne saveznike, poput Nemačke, koja će posle hrvatskog pristupanja Uniji, usmeriti moguće „agresivne frustracije“ hrvatskog društva ka drugim zemljama u regionu, pre svega Srbiji.
Antić ukazuje da je Hrvatska “domovina najveće zajednice prognanih u Evropi”, a među problemima koji tište srpske prognanike je i pitanje stanarskih prava, koje je Bosna i Hercegovina, mnogo siromašnija zemlja, odavno rešila. Naš sagovornik navodi i to da Hrvatska ne sprovodi obaveze prihvaćene Erdutskim sporazumom, kao i da je za vreme normalizacije odnosa u regionu podnela i tužbu za genocid protiv Srbije.
„Postoji gotovo izvesna mogućnost da će Hrvatska nakon ulaska u Uniju, započeti agresivnu politiku u BiH, želeći da se stvori i treći entitet. U skladu sa dosadašnjim iskustvima, to će biti na štetu Republike Srpske”, naglašava Antić. On ukazuje i na granični problem dve zemlje na Dunavu, koji Hrvatska dosad nije otvarala, “a obećanja hrvatskih funkcionera da to neće činiti kao članica EU, nisu uverljiva”.
Zoran Pusić, kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku, kaže za Danas da bi nakon 1. jula trebalo videti pomake u odnosima dve zemlje. On smatra da bi Hrvatska, bar iz etičkih razloga, morala da podrži ulazak svih suseda u EU. Kako podseća, hrvatski zvaničnici su obećali da će pregovaračke dokumente dostaviti kolegama iz Srbije, Crne Gore i BiH.
“Zbog formalne promene, odnosno zbog ulaska Hrvatske u Uniju, dosadašnji skromni rezultati u odnosima sa Srbijom ne smeju biti narušeni. Osim slobodnog kretanja, odnosno putovanja, u interesu obe zemlje su i trgovinske veze”, objašnjava Pusić. Naš sagovornik ukazuje da bi bivše jugoslovenske republike mogle da se ugledaju na skandinavske zemlje i taj model saradnje primene i na ove prostore.
Pusić kaže da su predsednici Srbije i Hrvatske Tomislav Nikolić i Ivo Josipović kao uslov učešća na konferenciji Igmanske inicijative istakli da obe države razmene popise nestalih osoba tokom rata. „Mislim da to nije nikakva prepreka i da će tokom proleća biti ispunjena”, naglašava Pusić.
Hrvatski premijer Zoran Milanović polovinom januara boravio je u zvaničnoj poseti Beogradu. Tada je rekao da je sa kolegom Ivicom Dačićem razgovarao o otvorenim pitanjima iz prošlosti – imovini, izbeglicama, procesuiranju ratnih zločina, utvrđivanju zajedničke granice, međusobnim tužbama dve države za genocid, ali i o otvaranju hrvatskog tržišta za srpske firme, kao i podršci evropskom putu Srbije.
Analitičari smatraju da će ulazak Hrvatske u EU biti dobar za region i privredu, jer će se ne neke hrvatske fabrike preseliti u BiH i Srbiju i zaposliti nove radnike pošto Hrvatska više neće moći da bude članica Cefte. Međutim, kako pojedini eksperti ističu, u rešavanju sporova oko granice, raspodele imovine, pitanja nestalih, Hrvatska će kao deo EU imati veću pregovaračku moć.
Hrvatska će 1. jula postati 28 punopravna članica EU.
Slovenija ratifikovala ugovor o pristupanju
Ljubljana – Slovenački parlament je juče sa 82 glasa za i nijednim protiv ratifikovao Ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji i tako ispunio obećanje slovenačkog ministra inostranih poslova Karla Erjaveca da Slovenija neće biti poslednja članica EU koja će taj ugovor ratifikovati. Glasanju su prisustvovali i hrvatski premijer Zoran Milanović i hrvatska ministarka inostranih poslova Vesna Pusić. Dva ministra spoljnih poslova su izrazila ogromno zadovoljstvo ovom ratifikacijom, podsetila koliko zajedničkoga imaju Hrvatska i Slovenija i koliko su značajni ekonomski partneri jedna drugoj, a nisu propustili da istaknu ni značaj njihovih dobrih odnosa za stabilnost celog Zapadnog Balkana, kome je mesto u EU. R. Ć.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
