Kako nastaju "gradovi duhova"?

Stručnjaci govore o tendenciji bankrotstva ne samo određenih gradova, već i čitavih regiona.

Detroit je dobio upravnog direktora koji će kao upravnik u doba krize imati široki obim ovlašćenja. U slučaju da njegova misija propadne, prestonica američke automobilske industrije će postati najveći grad koji je bankrotirao u SAD.

Situaciju komentariše rukovodilac Centra ekonomskih istraživanja Instituta globalizacije i socijalnih kretanja Vasilij Koltašov:

"Zamiranje gradova i čitavih regiona u SAD i Evropi je povezano sa transferom industrije u Kinu i zemlje trećeg sveta u toku poslednjih 15 godina i, na takozvanu industrijsku periferiju globalnog ekonomskog sistema.. Ta tendencija, pre svega, primetna je u najrazvijenijim zemljama sveta koje posluju po principima kapitalističkog sistema. SAD, Evropa, Japan- ovde dolazi do centralizacije finansija. Ali, to ne stvara boljitak, iz jednostavnog razloga, jer vlasti ne mogu naći rešenje ekonomskih problema. Čini se takođe, da se vlasti posebno ni ne trude da ovo rešenje nađu"

Zapravo, oni su faktički, tokom poslednjih nekoliko godina konzervirali krizu. I jedini je njihov uspeh to što su ogrančili dalji razvoj krize.

Čitav niz eksperata se slaže da je do pojave ovih "gradova duhova“ došlo zbog činjenice da savremeni sistem proizvodnje ne traži toliko mnogo radnika, kao nekad.

Ipak, ne bi trebalo dramatizovati situaciju. Danas, kada smo svedoci brojnih političkih i ekonomskih promena na globalnom nivou, trebalo bi očekivati i povećanje broja ovih "gradova duhova“. Svaki od njih ima neku svoju priču i istoriju.

Na raskrsnicama trgovačkih puteva, tranzitnih tačaka na vodenim putevima, kao punktovi odbrane – gradovi su se rađali iz praktične potrebe.

I umirali čim bi potreba nestala. Ponovno stvaranje je skuplje. Kompletno rušiti - nema smisla. Dakle, vlastima se i ne žuri. S druge strane, najvažniji saveznik - vreme će i bez ljudske pomoći izbrisati gradove duhova sa lica zemlje.