Komisija za nazive delova naseljenih mesta i ulica odlučila je da povuče predlog da se jedna bezimena ulica u niškom naselju Čalije nazove Ulicom pirinčanih polja nakon nesvakidašnje reakcije javnosti na takav predlog, rekao je juče član Komisije Dragan Aranđelović.
Zbog povlačenja predloga odbornici Skupštine grada na jučerašnjoj sednici o njemu nisu glasali. Sa predlogom da Niš dobije Ulicu pirinčanih polja prethodno se saglasilo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, kako zakon nalaže. U nadležnoj skupštinskoj komisiji nisu kazali kakva će biti dalja „sudbina“ ovog predloga.
– Nakon što je ovaj predlog dospeo u javnost, krenula je neka vrsta podrugljive medijske i javne kampanje, koja je potpuno besmislena. U nekoliko istorijskih zapisa iz 14. i 15. veka navodi se da su na teritoriji Niša postojala pirinčana polja. Čak i da ih nije bilo, a istorijski dokumenti kažu da ipak jeste, ovakav naziv ulice uklopio bi se sa nazivima susednih ulica u tom naselju – Ulicom zelenih jasenova, Ulicom mirisnih vrba, Ulicom mimoza, Ulicom hrizantema, Ulicom borova, Ulicom lala, Ulicom lipa ili Ulicom belih jasenova. Nisam siguran da su se, recimo, mirisne vrbe ili lale masovno gajile u Nišu, ali to su lepi i kreativni nazivi, kao što je to i Ulica pirinčanih polja. Zar moramo da se obrušimo na sve što je originalno i drugačije i što se ne zove, recimo, Ulica husinskih rudara – kaže Aranđelović za Danas.
Mada je u skupštinskom materijalu navedeno da je predlog da Niš dobije Ulicu pirinčanih polja podnela grupa građana, nadležnoj skupštinskoj komisiji zvaničan predlog uputila je Narodna biblioteka „Stevan Sremac“, a potpisao ga je direktor te ustanove Nebojša Vasić. On se, međutim, sada „odriče“ od predloga. Prema njegovim rečima, biblioteka „nije podnela predlog, već joj je on verovatno dostavljen na mišljenje“.
– Da smo mi pitani, predložili bismo da se ulice zovu po književnicima. Ne znam zašto bismo dali ime nekoj ulici pirinčana polja, možda zbog Kineza – rekao je Vasić.
Obrazloženje
U obrazloženju predloga biblioteka navodi da je putopisac Bertradon de la Brokijer, dvorski savetnik Filipa II, prolazivši 1432. kroz nišku varoš zabeležio da se nalazi „u lepom kraju u kojem mnogo raste pirinač“. Nemac Jakob Becek je takođe nakon proputovanja kroz Niš naveo da u tom gradu „žive Turci, a u okolini raste pirinač“. Štefan Gerlah, protestantski sveštenik, opisujući Niš prilikom prolaska 1537. i 1578, takođe je zabeležio da se oko grada nalazi ravnica sa žitnim i pirinčanim poljima. U Nišu se danas ne uzgaja pirinač, niti ima egzotičnih polja sa ovom kulturom.
Smetaju i mlinovi?
Dragan Aranđelović kaže da je Komisija odlučila da povuče predlog i da jedna ulica u Brzom Brodu ponese naziv Mlinarska, takođe nakon negativnih javnih reakcija pojedinih stručnjaka ili građana. U obrazloženju predloga navedeno je da se on podnosi, jer je na teritoriji Niša bilo dosta mlinova. Mlinova, mada modernijih i drugačijih, ima i danas, te je neshvatljivo kome bi mogla da „smeta“ ovakva činjenica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
