U tekstilnoj industriji nikad gore

Kako je izjavio direktor klastera "Šumadija tekstil", Miodrag Ilić jedan od najvećih problema koji treba da se reše je siva ekonomija,

"U tekstilnoj industriji sam 40 godina i nikada nije bilo ovako teško. Ova grana industrije je na izdisaju i ako država ništa ne preduzme, loše nam se piše", smatra Ilić i naglašava da je pored sive ekonomije, drugi veliki problem - nedostatak primarne proizvodnje, jer proizvođači konfekcije su 99 odsto uvozno zavisni, i pored materijala uvoze i repromaterijal.

On je rekao Tanjugu da je problem i nedostatak kadrova, odnosno nema školavane mlade radne snage, a s druge strane, mladi nisu zainteresovani za tu granu industrije, zato što ne vide njenu perspektivu.

Kao predsednik klastera, i vlasnik mini fabrike "Kolibri" Ilić je nedavno učestvovao na Međunarodnom sajmu tekstila u Moskvi, gde, kako kaže, postoji interesovanje za srpske konfekcijske proizvode, ali nedostatak finansija i nepovoljni krediti, su problem da se ostvari kontinuitet u izvozu.

"Pored sive ekonomije, koju država mora urgentno da suzbije i da stvori uslove da svi posluju pod jednakim uslovima, odnosno da zakon važi za sve pođednako, druga stvar koju treba hitno da uradi da nam ponude povoljne kredite, sa grejs periodom i nižom kamatnom stopom", kaže Ilić.

Naglašavajući da se na buvljim pijacama i celokokupnom srpskom tržištu, prodaje najviše robe iz Kine i Turske, te i da se u poslednje vreme kineska roba plasira iz Mađarske, Ilić ocenjuje da takva prodaja konfekcije bez fiskalnog računa, jeste nelojalna konkurencija domaćem proizvodu upozoravajući da to traje godinama.

"Postoji i domaća roba, odnosno roba koja se proizvodi u Srbiji i nekim kanalima stigne do buvljaka i to je nešto što nas zaista ugrožava, zbog čega dosta proizvođača beži u sivu ekonomiju, jer ne mogu da opstanu legalnim radom", rekao je Ilić.

Objašnjavajući da se kineska roba uvozi na kilogram, Ilić kaže, da se, primera radi, kineska majica na granici fakturiše 20 dinara, država zaradi 10 odsto, odnosno dva dinara, pri čemu taj proizvod nema deklaraciju.

A, od domaćeg proizvođača koji uvozi materijal i repromaterijal, dodaje Ilić, država "uzme" praktično duplo koliko košta majica. Domaći proizvod ima i deklaraciju, jer analize moraju da se rade, a one koštaju od 2.600 do 5.500 dinara po modelu.

Zbog sive ekonomije, koja je u Srbiji prisutna u tekstilnoj industriji dve decenije, ali i zbog drugih problema, nezvanični podaci su, ističe Ilić, da je u našoj zemlji između 60 do 80 odsto od ukupnog broja zanatskih radnji, ili zatvoreno, ili je prešlo u sivu ekonomiju.

Kragujevac je nekada imao jaku tekstilnu industriju, u kojoj je bilo zaposleno više od 10.000 radnika.

Fabrika kože "Partizan", najstarija srpska fabrika kože, posle bezuspešnih privatizacija je propala.

Proizvodnje nema ni u fabrikama konfekcije "Diork", niti u, svojevremeno, najvećoj šumadijskoj konfekciji "22.decembar".

Kupac fabrike "22.decembar" za 160,2 miliona dinara je konzorcijum kompanija "Delta fer" i trgovinska firme "Čelik".

Oni su, pored proizvodnih pogona od 4.000 kvadratnih metara, postali vlasnici sedam robnih kuća u pet gradova Srbije, i prodavnica u 37 gradova u Srbiji.